U sklopu jubilarnog, 50. Sterijinog pozorja održano je, što je nažalost manje poznato široj publici, 24. pozorje mladih, susret akademija i fakulteta dramskih umetnosti na kojima se školuju budući glumci, reditelji, dramaturzi... Osnovano 1973, Pozorje mladih je trebalo da pokaže nivo naučenog i da eventualno proširi vidike i nagovesti neki pravac.
Ove godine, od 27. maja do 3. juna predstavilo se sedam, od planiranih osam škola. Naime, svečanost je počela tragedijom. Studenti Akademije umjetnosti u Banjaluci su, dolazeći na Pozorje, doživeli saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula studentkinja Anđela Žunko, dok su studenti Jovana Filipović i Siniša Vidović, kao i njihov profesor Nenad Bojić teško povređeni. I tako je Pozorje mladih počelo minutom ćutanja. Na predlog Ivane i Zorana Rašića, direkcija Pozorja je odlučila da se od sledeće godine ustanovi nagrada za glumačko ostvarenje na Pozorju mladih koja će, u znak sećanja, nositi ime Anđele Žunko. A u znak saučešća, cela ovogodišnja manifestacija bila je posvećena upravo Anđeli.
Sedam klasa, tj. ispita glume (od prve godine do diplomskog ispita) i jedan rediteljski ispit videli smo u tri prostora, u ponoćnim terminima. Ni u kom slučaju ne sme da se ne skrene pažnja na promociju, tj. prezentaciju trilogije Gluma I-III - Rad na sebi, Radnja, Igra doajena našeg glumišta i uspešnog pedagoga glume Bore Stjepanovića. Obim materijala je više od 1000 stranica, sa 300 vežbi i preko 900 varijanti tih vežbi, sa naglašavanjem slobode pravljenja sopstvenih varijanti. Upozoreni smo od autora da se "ova knjiga ne treba čitati od korica do korica već prije svega listajući sadržaj." Iste večeri, 28. maja, predstavila se prva godina glume Fakulteta dramskih umjetnosti Cetinje, klasa profesora Bore Stjepanovića (saradnici Dubravka Drakić i Branko Ilić). Klasu čine: Kristina Stevović, Katarina Krek, Gordana Vukov, Branka Femić, Petar Burić, Goran Slavić, Rade Radolović i Slavko Kalezić, a odigrali su završni ispit iz predmeta GLUMA II (Radnja), tj. 19 scena podeljenih u dva dela: A) SUKOBLJENI ODNOS, 18 scena prema motivima drame Gornja Austrija Franca Ksavera Kreca i B) IGRA - kolektivna scena pod naslovom Babinje, tj. cirkuske najave, vicevi, gegovi, šaljive priče. Scenografija, rekvizita, kostim, muzika (melodije raznih savremenih muzičkih pravaca), svetlo... bili su u službi glumca. A glumci su pokazali da deluju kao klasa, da poseduju dar i za komediju i za dramu, i uspeli su da izgrade svest o razmeni energije sa publikom.
Sledeće večeri na Pozorju mladih prvi put su se predstavili studenti druge godine glume Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi docenta Dragana Petrovića (asistent Jug Radivojević) u sastavu: Danijela Štajnfeld, Ivana Popović, Sanja Popović, Jelena Petrović, Milena Predić, Nebojša Đorđević, Vladan Milić, Žarko Stepanov, Nemanja Oliverić i Petar Benčina. Odigrali su šest dijaloških scena iz drame Lutkina kuća Henrika Ibzena, dramaturški majstorski izvučene i skopljene, tako da su predstavljale dobru celinu kritičnih tačaka problema kojima se pisac bavio. U prvi plan su rediteljski izvučeni oni kojima i treba najviše da se bavimo na Pozorju mladih - studenti glume. Scenografija i kostim bili su ne baš uspešan pokušaj oživljavanja epohe, ali funkcionalni, a muzika iz filma Engleski pacijent izvrsno se uklopila i doprinela atmosferi. Videlo se da su istraživali odnose i koristili ih na pravi način kroz brojne varijante. U mizanscenu su bili svedeni, u pokretu kontrolisani, u ritmu izjednačeni. Četiri Nore, dva Krokštada i Torvalda, jedan dr Ranki i gđa Linde oživeli su pred publikom u interpretacijama aktera. Zatim je isto veče, posle male pauze, odigrana ispitna vežba druge godine pozorišne režije studenta FDU Filipa Grinvalda, u klasi prof. Egona Savina (asistent docent Dušan Petrović). Student je kao ispitni zadatak dramatizovao deo romana Braća Karamazovi F. M. Dostojevskog i postavio ga na scenu. Stepen uspešnosti obavljenog zadatka pokazao je da se razvija kao reditelj primetne pozorišne inteligencije. Dramatizacijom je izvučena priča Ivana Karamazova, koga je igrao Nebojša Đorđević. Pored njega su igrali: Danijela Štajnfeld (Katarina Ivanovna), Nemanja Oliverić (Pavel Fjodorovič Smerdjakov) i Vladan Milić (Aleksej Fjodorovič Karamazov). Da li je slučajno ili ne Filip odabrao glumce sa uporedne klase, tek time se dobila uspešna kombinacija koja je izazvala divan aplauz.
Treća godina glume na srpskom jeziku Akademije umetnosti Novi Sad, klasa profesora Mihaila Janketića (asistent Jasna Đuričić), odigrala je ispitnu predstavu s druge godine Plava soba Dejvida Hera. Klasu čine: Jelena Đukić, Jelena Minić, Milena Gardašević, Milica Grujičić, Sanja Radišić, Vladimir Đoković, Miljan Milošević, Bojan Belić, Srđan Sekulić i Boško Petrov. Sam tekst pruža izuzetno dobre prilike za godišnje ispite glume zbog broja likova i ciklično fragmentarne dramaturgije, koja je uvek zanimljiva za školsko proučavanje. Svakom studentu dat je jednak prostor za kreaciju, što je svaki pojedinac iskoristio prema ličnom, dosad stečenom znanju i mogućnostima razvijenog dara, talenta i zanata. Scenografija, kao i muzika, bile su u funkciji pokretača radnje, a studenti su pokazali ozbiljno razvijen talenat za pevanje, oslobođenost tela, što je u ovoj veoma kritičkoj predstavi bilo i neophodno. Novosadski studenti igrali su pod izvesnim stresom, jer su, kao domaćini, nastupili u terminu predviđenom za Banjalučane. Publika je to znala i uputila im je "dvostruki" aplauz.
Poslednjeg dana maja sa svih scena na 50. Sterijinom pozorju čuo se makedonski jezik. Pre predstave na Pozorju mladih, prisutnima se obratio selektor i umetnički direktor Sterijinog pozorja Ivan Medenica i pozdravio, posle dosta godina odsustva, kolege sa Fakulteta dramskih umetnosti u Skoplju, koji se predstavio klasom profesora Vladimira Milčina (asistent Suzana Kirandžiska). Selektor je naglasio da je FDU Skoplje prva i da u narednim godinama možemo očekivati i ostale akademije iz bivše Jugoslavije. Od profesora Milčina saznalo se da se na FDU Skoplje drže klase glume na makedonskom, albanskom i turskom jeziku. To veče je igrala četvrta godina glume na makedonskom jeziku, ispitnu predstavu Malecka, iz druge godine, koja se igrajući održala, a za tu priliku "uletele" su dve studentkinje iz turske grupe. Tekst je napisala mlada spisateljica Sema Ali, koja je diplomirala pozorišnu i TV dramaturgiju 2003. u klasi Rusomira Bogdanovskog na FDU Skoplje. Autorka je u razgovoru naglasila dve stvari: da delo predstavlja kritičku, postmodernu verziju Roberta Cuka i da je u pitanju scenaristički dramski postupak. Poruka koju je želela da uputi svojim delom je "da možeš da ideš i do Sunca, ali i tamo te čeka zid posle mnogo pređenih prepreka" ili da i nad popom ima pop. Predstava je odigrana u brukovski "praznom prostoru", s minimalnim dekorom dovoljnim da naglasi date okolnosti mesta radnje. Muzika je bila odlično promišljen izbor instrumentalne muzike, kostim je bio jednostavan akademski i sve je skretalo pažnju na glumce. A igrali su: Daniela Stojkovska, Sanela Emin, Ilina Čorevska, Jasmina Micovska, Maja Nastevska, Sonja Stamboldžioska, Blagica Trpkovska, Filis Ahmet, Nesrin Tair, Gorast Cvetkovski, Stojanče Velkov, Nikolče Projčevski i Saško Kocev. Pokazali su dobru školu, visok stepen organizacije, kolektivnu igru i profesionalnu koncentraciju. Kroz deset scena videla se tragedija Malecke (tj. šest njih), koja nigde nije shvaćena, zaboravila je svoje ime, istraumirana porodicom u kojoj je glavno zlo poteklo od sestre koja ubija majku pod izgovorom da spase Malecku od istog zločina i brata koji kasnije ubija sestru. Silovanje, striptiz, transvestija i pokušaj te devojčice da pronađe imaginarnu ljubav u čoveku koji se zove Roberto, a jedino nije prepoznala čistu i iskrenu ljubav Dečaka sa kokicama i ostaje, kao što je počela, prepuštena sama sebi, sebi kao najvećem neprijatelju.
Petu predstavu, pod naslovom Sličice iz komedija Branislava Nušića, koje su obuhvatile šest scena iz drame Gospođa ministarka i dve scene iz Ožalošćene porodice, plus sedam songova u intermecima, odigrali su studenti treće godine glume Akademije umetnosti "Braća Karić", klasa Mirjane Karanović i docenta Olivere Viktorović, a igrali su: Jelena Mrđa, Sanja Petrović, Hristina Popović, Aleksandra Humo, Tijana Višković, Tijana Milošević, Aleksandra Arizanović, Kaća Todorović, Marija Karović, Igor Jokanović, Lazar Dubovac, Ivan Pantović, Dejan Nikolić k.g. i Ivan Isailović. Scenografija je bila jednostavna, muzika uživo sa klavira, rekvizita brojna i neoživljena, a kostim je naglašavao epohu Nušića. Scene su bile dobro izabrane i pružile priliku glumcima da ostvare kreacije. Ritam je bio spor, a igra često neubedljiva jer su upali u najveću zamku igrajući Nušića konvencionalno, onako kako se zamišlja da se igra Nušić.
Sedma predstava Pozorja mladih bila je pravi pozorišni čin. Bio je to diplomski ispit Sanje Matejić (klasa profesora Milana Plećaša) i Nenada Vulevića (klasa profesora Boška Dimitrijevića), a pomogli su im kolege glumci Dušan Stanikić i Ana Todorović. Svi su se školovali na Fakultetu dramskih umetnosti Priština. Predstava je uvrštena u repertoar kragujevačkog pozorišta "Joakim Vujić". Uradili su komad Bajka o mrtvoj carevoj kćeri Nikolaja Koljade. Bogata scenografija je sugerisala atmosferu nereda, siromaštva, prljavštine i nečeg zloslutnog. Dizajn svetla doprineo je opštem utisku. Grešaka je bilo malo, i to samo u početku, zbog glumačkog grča, ali od druge četvrtine predstave glumci su se opustili i demonstrirali dobru školu, profesionalizam, izvanrednu koncentraciju i potpuno korespondiranje sa publikom. Rima, u kreaciji Sanje Matejić, bila je Koljadina grešna mlada žena neostvarene seksualnosti i ljubavi, u stalnom razmišljanju o smrti koju je svakodnevno gledala ubijajući životinje (kao kafilerista), suočena sa problemom alkoholizma i željom da svojih nepunih trideset godina života ispriča nekom, a koje se sastoje u rečenici da je društvo trpi "jer nema ko da ubija". To je uspela, u skoro katarzičnom stanju, da ispriča potpunom neznancu, po sudbini najsličnijem njoj, Maksimu, koga je igrao Nenad Vulević sa finom merom, minimalnim sredstvima i jakom koncentracijom. Mali nedostaci bili su tek kao opomena da ozbiljan komad igraju veoma mladi glumci, sa dobrom perspektivom.
U završnici, publika je imala priliku po treći put da vidi na PM klasu prof. Lasla Šandora i asistenta Gabora Nađpala, koju čine studenti glume IV godine na mađarskom jeziku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Njih šestoro: Emina Elor, Agota Ferenc, Danijel Husta, Robert Molnar, Gabor Pongo i Tamaš Varga odigrali su svoj ispit treće godine koji predstavlja specijalnu adaptaciju drame Bura Vilijama Šekspira. Predstava je, zapravo, zamišljena kao generalna proba jedne trupe koja uvežbava premijeru. Diplomci su pokazali da su ovladali zanatom, tako da im se potpuno verovalo u svemu što su pokazali. Ova klasa je već prethodnih godina, kao i ove, pokazala da je njihov izbor duboko promišljen i potom iskorišćen do krajnjih granica. Nesvakidašnji školsko-akademski način mišljenja. Posebno je fascinantna bila igra s kaputima koji su označavali karaktere, promene u likovima, bili izvor radnje i situacija... Dekor im je u isto vreme bio i rekvizita. Muziku su sami proizvodili i mešali sa zvucima poznatih filmskih melodija. Scenski pokret, u isto vreme vrlo opasan i komplikovan, bio je majstorski savladan. Kao partneri duboko veruju jedni drugima. Videlo se da puno rade zajedno i dobro se poznaju kao klasa, trupa, družina. Gledaoci koji ne idu često u pozorište trebalo je da vide ovu predstavu, jer se pružala retka prilika da se sazna kako i šta glumci rade iza scene u toku igranja. Stil predstave bi mogao da se naslovi: generalna proba, a predstava!
Dakle, na ovogodišnjem Pozorju mladih odigrano je sedam predstava, od predviđenih osam. Tragedija, koja je zadesila banjalučke studente, bila je neprestano prisutna u atmosferi, ali je i zbližila ovogodišnje učesnike. Desila su se nova poznanstva, fina druženja, razgovori, razmene iskustva, ali pre svega pokazana je nova mlada energija koja staje na profesionalne noge.