STERIJINO POZORJE / SCENA

S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost

Novi Sad, 2005. broj 2-3 godina XLI april-septembar YU ISSN 0036-5734

K N J I G E

Liljana MAZOVA

POSLEDNJI BALKANSKI SKOMRAH

Jelena Lužina, PETRE PRLIČKO, monografija, MAGOR, Skoplje

Monografija naslovljena Petre Prličko, posvećena legendi makedonskog i balkanskog glumišta, velikom miljeniku pozorišne i filmske publike, najnovija je knjiga u makedonskom izdavaštvu iz oblasti pozorišne umetnosti. Naučno je obrađena stvaralačka i životna storija o glumcu koji ima visoko mesto u makedonskom (i ne samo makedonskom) teatarskom i kulturnom miljeu. Na promociji monografije Petre Prličko, koja je ne slučajno bila zakazana 25. maja (nekad Dan mladosti) ove, 2005. u Skoplju (na Fakultetu dramskih umetnosti) predstavljač, profesor Blagoja Ivanov, rekao je: "Još prilikom prvog prelistavanja mogao sam uzbuđeno da kažem - za jednu čudesnu ličnost, čudesna knjiga!" Sledi pitanje zašto "na Dan mladosti" kad je reč o glumcu koji je poprilično poživeo, mnogo igrao i koga nema već deset godina. Odgovor je: zato što je Petre Prličko, paralelno s glumom voleo mladost, voleo život, bolovao na sceni i u životu Mitketovu "žal za mladost", koga je igrao od ranih tridesetih do kasnih sedamdesetih godina života. Najviše je voleo i najduže igrao Nušićevog i svog Jerotija Pantića u Sumnjivom licu - punih 57 godina - u raznim postavama od 1930. do marta 1987, kada je na sceni MNT u Skoplju obeležavan dupli jubilej: 80. rođendan i 60 godina Prličkove umetničke aktivnosti.
Priređivač i urednik monografije je profesor dr Jelena Lužina. Knjiga je rađena kao naučnoistraživački projekat Instituta za teatrologiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, a izdavač je MAGOR, Skoplje. Autori tekstova koji razrađuju različita stvaralačka interesovanja jednog od najistinitijih i najvećih korifeja makedonskog i balkanskog glumišta su: Kole Čašule u tekstu "O razmišljanjima za Pericu", Liljana Mazova koja elaborira legendu Petre Prličko, Dušan Naumovski piše kako se snimala popularna TV serija Komedijanti koja je inspirisana vremenom kada je Prličko bio član putujućih pozorišta na tlu Kraljevine Jugoslavije - još od 1923, kada se pridružio Putujućem pozorištu Mihajla Lazića Čiče (1923/24) - zatim član Povlašćenog timočkog pozorišta Nikole Joksimovića (1924/25), član putujuće teatarske trupe Bi-Ba-Bo i putujućih družina Milana Jovanovića Njonje, Miše Miloševića, Milivoja - Mike Stojkovića, Miloša Rajčevića (sve u periodu od 1925. do 1929). Prličko je 1930. u Beogradu formirao svoje Putujuće pozorište "Plava ptica" koje je sledeće, 1931. godine preimenovano u Povlašćeno vardarsko pozorište upravnika Perice P. Aleksića Velešanca, kasnije "Boem", koje je radilo sve do 1940.
U monografiji, Tamara Arsovska piše na temu "Gluma mu je bila život", Ilindenka Petruševa razrađuje Prličkove uloge na filmu u tekstu "Legendarni Mandana/čovek slavuj ili kroki za filmski portret Petra Prlička", Ana Stojanoska elaborira temu Petre Prličko i publika. Monografija, na 234 stranice velikog formata, sadrži 292 fotografije, hronologiju glumčevog života i stvaralaštva - teatrografiju (uloge, režije, dramski tekstovi, dramatizacije i adaptacije), filmografiju, faktografiju, važnije nagrade, zahvalnice i priznanja. Pripremu fotografija, što nije bio nimalo lak posao s obzirom na vrlo stare crno-bele fotografije i novije u koloru, a sve su svedene na isti braonkasti ton, radio je Andrej Timofejev.
Legenda makedonskog glumišta Petre Prličko rođen je 13. marta 1907. u Velesu, a s ovog sveta otišao 16. novembra 1995. u Skoplju. U prologomeni Poslednji balkanski skomrah, J. Lužina ističe da se kroz Prličkov životni put, koji je u uskoj vezi s njegovim stvaralaštvom, sagledavaju i ocenjuju osobine i vrednosti njegove igre. Izvodi i dve konstatacije: da je poslednji balkanski skomrah, i da autorski ulog koji je Prličko uneo u makedonsku kulturu nije samo glumački već i misionarski. Prličko je bio mlad kad je napustio rodni Veles; imao je 15-16 godina kad je krenuo u dugu teatarsku avanturu - skoro 67 godina kontinuiranog glumačkog staža, što je i pravo čudo. Zahvaljujući retkoj kombinaciji entuzijazma, hedonizma i talenta, koji su se demonski udružili u boema, fantasta i nepopravljivog idealistu, makedonski i balkanski teatar dobili su jednog od najistinskijih i najvećih korifeja koji se uvek kretao po onoj tankoj crvenoj liniji koja - prema Kantu - deli (ali i spaja) oba sveta: iskustveni svet svakodnevice i transcendentni svet morala i umetnosti...
Monografija je prikaz njegovog života kroz koji se kvalifikuje i priroda njegove glume. Ocenjuje se jedna velika glumačka tajna, pri čemu se i zaključuje da je Prličko bio i ostaje dobri duh makedonskog teatra, njegov veliki i neprevaziđeni prikazivač, zakleti čuvar njegovih najdubljih tajni, poslednji ubeđeni podržavač njegove autentične magije... U toj autentičnosti je pedesetak uloga odigranih u putujućim pozorištima; petnaesetak (možda i dvadesetak) odigranih na profesionaloj skopskoj sceni između 1940. i 1944; skoro osamdeset uloga na sceni Makedonskog narodnog teatra - od 1945. do 1990. (kojima treba dodati i dve operetske, i još desetak na drugim scenama); tridesetak većih i manjih filmskih uloga; oko dvadeset televizijskih likova u dramskim emisijama i u igranim serijama za odrasle i za decu... Ako se dodaju i razne jednočinke i agitke izvedene u određenim estradnim prilikama (svejedno da li u putujućem periodu njegovog života ili u agitpropovskim godinama za vreme Drugog svetskog rata i posle), broj odigranih likova zaokružuje se na približno 250, repriziranih u približno (najmanje?) 8.000 predstava.
Monografija dokazuje da je igrajući toliko dugo, toliko mnogo, toliko ekstenzivno (u repertoarskom smislu) i - najvažnije! - toliko začudno, Prličko se dokazao kao jedinstvena glumačka pojava ne samo u istoriji makedonskog /balkanskog teatra već i u sveukupnoj istoriji kulture na tlu Makedonije. To grandiozno glumačko/pozorišno nasleđe teatrološka nauka danas vrednuje kao kulturno bogatstvo najvišeg ranga.
Monografija Petre Prličko, sem odabranog i ostvarenog visokog kvaliteta, ima i dva kurioziteta - sasvim neobična i jedinstvena u izdavaštvu Makedonije. Nakon prvog štampanja tiraža autori nisu prihvatili štamparske propuste prvog izdanja (kvalitet papira, kolor naslovne strane, štamparske greške i obrez/preklop), pa je ona preštampana. Pošto je to poskupljivalo izdanje, autori su se odrekli honorara i sada na četvrtoj strani monografije stoji zapisano: finansijski podržali Ministarstvo kulture Makedonije, opštine gradova Veles i Skoplje i priređivači i autori tekstova.