Primer akto u svom 311. broju predstavlja Pozorište Saranda (u prevodu: "sito, rešeto") nastalo 1978. u Heresu (Andaluzija) ali je mnogo poznatije u inostranstvu nego u svom gradu. Njihov poslednji dramski predložak Omaž prokletima, koji je učestvovao na Festivalu "Don Kihot" u Parizu, u ovom broju takođe objavljuje Primer akto.
U tematskom bloku Pozorišne nagrade časopis prvo objavljuje skraćenu verziju govora Harolda Pintera povodom Nobelove nagrade za književnost koja mu je dodeljena u 2005, sledi tekst o dramskom piscu Albertu Miraljesu koji je morao sačekati da posthumno dobije Nacionalnu nagradu za dramsku književnost. Antonio Alamo drugi put je osvojio prestižnu nagradu Born 2005, ovaj put za svoju komediju Instruktor. Nagrada podrazumeva 18.500 evra, dvojezično štampanje dela u časopisu Primer akto i njegovo pozorišno izvođenje.
Veći deo časopisa posvećen je šarenoj latinoameričkoj sceni. Uz pregled predstava koje su učestvovale na XX FIT-u (Festivalu ibero-američkog pozorišnog festivala) u Kadisu, ide razgovor sa Aristidom Vargasom, pozorišnim rediteljem iz Ekvadora, koji govori o međusobnom nepoznavanju španskog i latinoameričkog pozorišta, ali i latinoameričkih pozorišta između sebe. Pored pomenutog festivala u Kadisu, protiv te tendencije bori se Međunarodni festival Buenos Airesa koji je održan prošle godine peti put. Još u Argentini: povodom stogodišnjice najpoznatijeg dramskog dela Florensija Sančesa ovaj broj bavi se njegovim celokupnim stvaralaštvom.
U Francuskoj je prošla godina bila godina Brazila, što je povod da se predstavi brazilsko pozorište.
Inicijativa za primer naslov je teksta o 11. festivalu nacionalne dramaturgije u Čileu: početkom godine žiri je izabrao tri najbolja teksta i još šest finalista, pa je onda raspisan javni konkurs na osnovu koga je izabrano koja pozorišta će u toku godine izvoditi nagrađena dela.
O kubanskom pozorištu piše Rosa Ileana Bude, najpre o predstavama koje je gledala u Havani, zatim o mladim dramskim piscima koji bilo da žive na Kubi ili u izgnanstvu imaju veoma slične teme, a sliku upotpunjuju šest autoportreta kubanskih dramskih pisaca.
Karlos Espinosa Dominges poslao je iz Sjudad Meksika pozorišnu razglednicu: iz ponude od osamdeset i sedam dramskih predstava napravio je svoj izbor.
Sam naslov teksta urugvajskog profesora književnosti Rohera Mise: Teško urezivanje traumatičnog u kolektivno pamćenje, govori s kojim poblemima se suočava pozorište u Urugvaju u tranziciji posle desetogodišnje diktature.
Poslednji temat broja Susret kultura posvećen je Međunarodnom festivalu Madrid, Sur (Jug) koji je slavio desetogodišnjicu postojanja i rediteljima koji su na njemu učestvovali: Salvadoru Tavoli (Jerma, Mater, Pozorište Kuadra iz Andaluzije) i Teodorosu Terzoupolusu (Ajaks, ludilo, grčko Pozorište Atis).