Knjiga Menadžment umetnosti u turbulentnim okolnostima nastala je kao rezultat višegodišnjih istraživanja dvoje autora, teoretičarke i profesorke Milene Dragićević-Šešić i Sanjina Dragojevića u zemljama Evrope, Kavkaza i centralne Azije.
Postojeća literatura o menadžmentu umetnosti temelji se na iskustvima najrazvijenijih zemalja, dok literatura koja se bavi izučavanjem stanja u zemljama u tranziciji ne postoji. Dobro uočivši taj nedostatak, dvoje autora pripremili su knjigu o menadžmentu umetnosti koja može da bude udžbenik svim menadžerima u umetnosti. Štampanje knjige pomogla je Evropska kulturna fondacija.
Nov pristup menadžmentu nazvan AMK - adaptivni menadžment kvaliteta, poseban je tip umetničkog menadžmenta koji treba da insistira kako na čuvanju i razvoju programskih sadržaja visokog kvaliteta tako i na odabiru i implementaciji znanja i veština menadžmenta koji najbolje odgovaraju promenljivim okolnostima i doprinose stabilizovanju same umetničke organizacije.
Knjiga je podeljena u šest poglavlja:
1. Kulturne promene u savremenom svetu
Autori daju prikaz globalnog socio-kulturnog konteksta. U savremenom kulturnom kontekstu izdvojila su se tri tipa kulturnih politika i modela delovanja u kulturi (kulturni difuzionizam, kulturni funkcionalizam i kulturni merkantilizam). Promene i turbulencije nastaju iz različitih razloga: ekonomskih promena, ekonomskih kriza, ideološko-društvenih promena ili planskih i željenih promena. Najznačajniji faktori nestabilnosti okruženja su: krize javnih politika i javnog sektora, nerazvijenost odnosa tri sektora: javnog, privatnog i civilnog, krize pozicije institucija i njihove društvene uloge i krize participacije i kulturnog tržišta.
2. Definisanje programa organizacionog razvoja u turbulentnim okolnostima: metodološko-proceduralni okvir
Kompleksni projekti organizacione transformacije ustanova kulture i njihova izgradnja moraju da imaju određene preduslove: stvaranje odgovarajuće teorijsko-metodološke osnove za izgradnju adekvatnog sistema profesionalne edukacije, definisanje koncepcije i strukture programa i određivanje načina i oblika njihovog izvođenja. Program podrške organizacionom razvoju kulturnih institucija podrazumeva definisanje ciljeva i prioriteta. Faze u definisanju i odvijanju programa su: 1. inicijalna ideja i dizajn programa, 2. praktična realizacija programa - autoevaluacija i organizaciona dijagnostika, 3. izrada strateškog plana, 4. implementacija strateškog plana, 5. "Mid project" evaluacija i dalji razvoj edukativnih komponenti programa, 6. razvoj putem edukacije, 7. kritička analiza stepena realizacije strateškog plana i postignute izvrsnosti organizacije, 8. izlazak u javnost i prezentacija uspeha i 9. dovršenje i završna evaluacija programa.
3. Organizacioni razvoj umetničkih i kulturnih ustanova
Metoda organizacionog razvoja ostvaruje se kao odgovor na promene u okruženju. Organizacioni razvoj je proces zasnovan na složenoj edukativnoj strategiji s ciljem podizanja kapaciteta umetničkih institucija. Podizanje kapaciteta je proces obrazovanja i ulaganja u ljudske resurse, kako bi oni bili u stanju da permanentno razvijaju svoju organizaciju. Podizanje kapaciteta organizacije je osnovni proces stabilizacije organizacije i njenog delovanja u turbulentnim uslovima.
4. Strateško planiranje i priprema strateškog plana
Izrada strateškog plana je vrlo složen i zahtevan zadatak. U turbulentnim okolnostima je još kompleksniji, jer se tada dnevni opstanak čini daleko važniji. Ukoliko je izrada strateškog plana metodološki dobro organizovana, vrlo brzo će se uočiti brojne koristi. Strateški plan je središnji instrument adaptivnog menadžmenta kvaliteta.
5. Razvojne filozofije umetničkih organizacija: strateško promišljanje
Definisanje razvojne filozofije kod organizacija koje rade u turbulentnim okolnostima često može biti ključni organizacioni kapital. Filozofija razvoja podrazumeva tri temeljna faktora za njeno definisanje: izgrađenu organizacionu strukturu, liderstvo i unutrašnji i spoljašnji imidž i identitet. Autori izdvajaju sledeće filozofije delovanja i razvoja: organizacija koja uči i stvara, organizacija koja deluje, organizacija koja uči, organizacija koja kreira znanje, preduzetnička organizacija, organizacija koja stvara trendove i organizacija koja zarađuje.
6. Programsko-organizacioni razvoj umetničkih organizacija:
AMK pristup
Adaptivni menadžment kvaliteta je oblik menadžmenta koji zahteva stvaranje uslova za razvoj umetničkog programa institucije, kao i unutrašnjeg i spoljašnjeg organizacionog delovanja na pretnje i promene u okolini. Glavni instrument delovanja je strateški plan. AMK se primenjuje u fazi životnog ciklusa koja je najrizičnija za dalji život organizacije, kada je institucija postigla zavidan umetnički nivo, odnosno kada se nalazi na vrhuncu sopstvenog delovanja. Adaptivni menadžment kvaliteta je važna metoda jer uvodi metod stalnog preispitivanja postignutog nivoa i osmišljavanje budućeg razvoja.
***
Knjiga se završava "Edinburškom izjavom", umetničkim radom Raše Todosijevića.
Poseban kvalitet predstavljaju studije slučaja koje ilustruju teoretski obrađene probleme. Autori sistematično i jasno vode čitaoca kroz knjigu, vidi se da su je pisali univerzitetski profesori. Obrađujući problem po problem menadžmenta oni lako vode ka modelu koji predlažu - AMK - adaptivnom menadžmentu kvaliteta.
Bez obzira koliko je oblast menadžmenta postala popularna, a termini postali deo naše svakodnevice, literatura iz oblasti menadžmenta u umetnosti i dalje je veoma retka.
Zbog načina na koji je napisana, zbog izvora i iskustva na kojima se temelji, ova knjiga treba da postane deo znanja svih koji se bave menadžmentom u umetnosti, bilo kao udžbenik, vodič kroz posao upravljanja ili kao informacija.