Tokom trajanja 56. festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine zatekla nas je vest da je 6. aprila umro Petar Radovanović, doajen vojvođanskog glumišta, penzioner subotičkog Narodnog pozorišta.
Petar Radovanović rođen je 1927. u selu Lapotincima blizu Leskovca. Detinjstvo mu je prošlo u siromaštvu i stalnom, teškom fizičkom radu a kako je sam znao da kaže, njegov život počeo je tek od oslobodilačke borbe.
"Godine 1943, šesnaestogodišnji Petar i sam odlazi u partizane. Prvo je vršio dužnost kurira, a kasnije je određen u dramsku sekciju. I tu se rodila njegova ljubav za pozorište. Dramska sekcija bi se po mesec dana povlačila i spremala program, a posle po dva meseca obilazila teren i davala predstave. Na tri konjića bila je natovarena cela imovina dramske sekcije. Kako bi stigli u neko selo, odmah bi na ledini dizali šator i pozornicu. Posle rata završio je Nižu gimnaziju u Leskovcu, a zatim Železnički tehnikum u Puli." Posao mu se nije sviđao, stalno je mislio na pozorište i javlja se na audiciju u Gradskom narodnom pozorištu u Leskovcu 1951. Imao je već na početku sreće, debitovao je kao Hljestakov u Gogoljevom Revizoru, i to s uspehom. Do dolaska u Suboticu bio je nekoliko godina član Narodnog pozorišta u Kosovskoj Mitrovici i Prištini. Kada je u jesen 1963. došao u Suboticu, Petar Radovanović je bio već formiran i zreo glumac, u najlepšim godinama, kada se punim plućima diše na sceni. U subotičkom Pozorištu debitovao je 21. oktobra 1963, u komadu Vere Panove Kako si momče?, ulogom Miška.
U pozorišnoj dokumentaciji brojne su predstave u kojima je Petar Radovanović igrao iz sezone u sezonu: Zona Zamfirova, Mrtvo duboko, Vučjak, Fedra, Protekcija, Bogojavljenska noć, Kratak susret, Učene žene, Gospoda Glembajevi, Arsenik i stare čipke, Hamlet, Medeja, Koštana, Mister Dolar, Laža i paralaža, Tri sestre, Pokojnik, Revizor, Hamlet u selu Mrduša Donja, Neprijatelj naroda, Dr, Na rubu pameti, Malograđani, Sumnjivo lice, Radovan III, Don Žuan, Šiptar, Sprovod u Terezijenburgu, Aretej, Narodni poslanik, Otac Sam, Kristofor Kolumbo, Don Kihot, Timon Atinjanin, Antigona, Gospođica.
"Mata Milošević, predsednik žirija na XXII susretu, kad se upoznao sa njim, uputio mu je nekoliko laskavih reči i upitao ga u čijoj je klasi završio Akademiju, jer ga se ne seća. Petar Radovanović se skeptično nasmešio i rekao :'Ja Akademiju ni video nisam.' Petar Radovanović spada u pledaju onih naših divnih i talentovanih glumaca čija je akademija bio život i provincijske daske."
Bogat umetnički rad i društvena aktivnost nisu mogli proći bez nagrada, priznanja, pohvala i zahvalnica:
Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom, 1962.
Pohvale i nagrade Udruženja dramskih umetnika Srbije 1967: za ulogu Đavola u predstavi Kad bog đavolu kumuje
1968: za ulogu Učitelja u predstavi Poseta stare dame
1973: za ulogu Profesora u predstavi Bezimena zvezda
1974: za ulogu Doktora u predstavi Na rubu pameti
1982: za ulogu Mikca u predstavi Svečana večera u pogrebnom preduzeću
Nagrade na Suretima vojvođanskih pozorišta:
1970: za ulogu Kuligina u predstavi Tri sestre
1971: za ulogu Alekse u predstavi Laža i paralaža
1972: za ulogu Andre Škunca u predstavi Hamlet u selu Mrduša Donja
1975: za ulogu Fazlijeva u predstavi Crnila
1982: pohvala za ulogu u predstavi Svečana večera u pogrebnom preduzeću
Dani komedije Svetozarevo
1972: nagrada novinara za ulogu Andre Škunca u predstavi Hamlet u selu Mrduša Donja
1978: nagrada kritike za ulogu Jerotija u predstavi Sumnjivo lice
MESS, Sarajevo
1976: Zlatni lovorov venac za ulogu Jerotija u predstavi Sumnjivo lice
Za društvenu aktivnost dobitnik je Prvomajskog priznanja 1972. i 1974.
Penzija za Petra Radovanovića nije bila smisao već samo status. Radio je bez prestanka u pozorištima KPGT, Atelje 212, Narodnom pozorištu u Beogradu i Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Poslednju predstavu, Čudo u Šarganu, odigrao je 27. februara ove godine, na sceni Pozorišta "Atelje 212".