Program 49. Sterijinog pozorja koncepcijski se nadovezuje na principe i standarde koji su postavljeni na prošlogodišnjem Festivalu, a koji teže da spoje dve, samo na prvi pogled suprotne tendencije: tradiciju i inovaciju. Da ukratko rekapituliramo: tradicija se ogleda u tome što je Pozorje i dalje smotra najboljih predstava rađenih po domaćim dramskim tekstovima, dok se inovacija ogleda u internacionalizaciji takmičarske selekcije, uvođenju paralelne selekcije koja dovodi u vezu nacionalnu dramu i teatar sa svetskim tendencijama, organizovanju brojnih i raznovrsnih pratećih programa (izložbe, tribine, prezentacije), koji podupiru osnovni koncept Festivala.
Glavna koncepcijska promena koju donosi 49. Sterijino pozorje prevashodno je terminološke prirode. Naime, na prethodnom sastanku Upravnog odbora Pozorja prihvaćen je naš predlog da se paralelna selekcija, koja je postala redovni program Festivala, ubuduće zove Krugovi. Ovaj naziv ukazuje na potrebu da se nacionalni identitet u oblasti dramske i pozorišne umetnosti preispituje u različitim kulturnim krugovima kojima pripada državna zajednica Srbija i Crna Gora. Drugim rečima, to znači da je svrha Krugova da se pronalaze veze između naše drame i pozorišta i svetskih tendencija, da se prepoznaju one pojave koje uvode nacionalni teatar u internacionalni kontekst. Ovaj koncept zasniva se na stavu da je jedini relevantan oblik ispitivanja nacionalnog kulturnog identiteta onaj koji pronalazi veze i pravi poređenja; suprotni princip - težnja ka autohtonosti i samodovoljnosti - već je, nažalost, imao prilike na ovom prostoru da pokaže svoje domete.
Prošle godine je predmet programa Krugovi (koji smo tada zvali OFF Pozorje) bila Nova evropska drama; ove godine još više širimo civilizacijski krug, te nam tema glasi Slike Amerike u savremenom pozorištu. Povod za ovakvo tematsko koncipiranje pružila nam je nova drama Biljane Srbljanović Amerika, drugi deo, koja problematizuje jedan provokativni savremeni fenomen: američki stil života i američki sistem vrednosti koji, sviđalo se to nama ili ne, bitno određuje društva u kojima živimo, pa i naše pojedinačne sudbine. U svetu su umetnici iz različitih oblasti uočili ovaj fenomen; što se teatra tiče, pišu se drame koje tematizuju rat u Iraku i 11. septembar, a dekonstrukcija klasike ukazuje na izazove američkog sistema vrednosti. Krugovi će mapirati neke od umetničkih pojava koje tretiraju ovu temu.
Komad Biljane Srbljanović predstavlja kopču između Krugova i takmičarske selekcije ili, kazano matematičkim rečnikom, presek ta dva skupa. To, drugim rečima, znači da se on izvorno javlja u takmičarskoj selekciji, ali da virtuelno pripada i Krugovima. Kao takav, on sada pruža šlagvort da se pređe na elaboraciju glavne, takmičarske selekcije 49. Sterijinog pozorja.
Ovoj selekciji nismo, kao ni prošle godine, nametali nekakav zaoštren koncept, jer on podrazumeva situaciju izobilja: od velikog broja vrlo dobrih predstava biramo one koje se mogu dovesti u neku poetičku vezu. U našem pozorištu, nažalost, takva situacija još uvek ne postoji, tako da su kriterijumi izbora bili krajnje opšti: tragalo se za predstavama koje imaju visoke profesionalne standarde, koje ne zalaze u zabavljačke vode, koje grade savremeni teatarski jezik, koje promišljaju svet u kome nastaju. U takmičarsku selekciju su uvrštene i dve strane predstave, jedna koja potvrđuje međunarodni uspeh dramskog dela Dušana Kovačevića i druga koja na odgovarajući (da ne kažemo optimalan) scenski način artikuliše spisateljski senzibilitet Milene Marković.
U okviru takmičarske selekcije spontano se formirao jedan minijaturni podskup: reč je o dve postavke najpopularnijeg dela srpske dramske klasike, Nušićeve komedije Gospođa ministarka. Pored toga što dva scenska viđenja istog teksta pružaju mogućnost za najdirektnije poređenje - da ne kažemo konfrontiranje - različitih pozorišnih poetika, što doprinosi festivalskoj tenziji, ovakav izbor otvara mogućnost da se, u razgovorima o predstavama, otvore neka bitna pitanja: Šta je razlog trajne popularnosti ovog komada, da li ta popularnost odgovara njegovoj umetničkoj vrednosti, zašto je ova komedija ponovo tako aktuelna?

Takmičarski program 49. Sterijinog pozorja

1. Mirko Kovač, Lažni car; režija Branislav Mićunović; Crnogorsko narodno pozorište Podgorica
Radikalno dekonstruišući novi komad Mirka Kovača, koji obrađuje poznati motiv cara samozvanca, reditelj Branislav Mićunović gradi jedan sveden i izrazito moderan teatarski jezik u kome dominira princip potpuno nesputane scenske igre. Međutim, ta zaigranost nije sama sebi svrha jer se poklapa sa postavkom glavnog lika: lažni car ovde nije ni beskrupulozni uzurpator ni bezazleni profiter, već osoba koja se superiorno igra i svojim okruženjem i samim sobom, iskušavajući tako krajnje granice ljudske egzistencije.

2. Branislav Nušić, Gospođa ministarka; režija Gorčin Stojanović; Narodno pozorište Sombor
Za razliku od Markovića, reditelj Gorčin Stojanović se vrlo skrupulozno drži Nušićevog teksta, ali zato razvija, na planu kostima, scenografije, rekvizite i konkretnih scenskih situacija, prepoznatljiv i verodostojan savremeni milje. Suštinsko rediteljsko pomeranje sastoji se u tome što se Živkina ambicija ne prikazuje kao groteskna mentalitetska devijacija, već kao logično iskušenje s kojim se suočava pojedinac u svakom društvu obeleženom naglim, oštrim i velikim promenama.

3. Dušan Kovačević, Profesionalac; režija Lorans Kalam; koprodukcija Téâtre Le poche, Ženeva i Téâtre Vidy, Lozana E.T.E. (Švajcarska)
Na planu teatarske forme, rediteljka Lorans Kalam bitno proširuje poetičke okvire ove Kovačevićeve kamerne i realističke drame, jer iz nje superiorno iščitava potencijal za dinamičnu i oniričnu scensku igru, koja stvara blagu i nenametljivu asocijaciju na Kusturičine filmove. Ona pravi iskorak i na planu značenja, jer završnim prizorom dovodi u vezu duboke, teške i neraščišćene političke probleme iz perioda komunizma sa ratnim stradanjima na teritoriji eks-Jugoslavije tokom devedesetih.

4. Branislav Nušić, Gospođa ministarka; režija Jagoš Marković; Narodno pozorište Beograd
Reditelj Jagoš Marković još jednom razvija svoj specifični scenski univerzum u kome se, maštovito i razigrano, poetizuju najdublje društvene zabiti i njihovi groteskni stanovnici. Vršeći radikalne dramaturške intervencije na poznatom Nušićevom delu, reditelj želi da opravda Živku-ministarku, da istakne njenu naivnost, neiskvarenost i vitalnost, da je prikaže kao osobu koja više zazire od naglog uspona na društvenoj lestvici nego što u njemu uživa.

5. Jelena Đorđević, Kome verujete?; režija Darijan Mihajlović, Srpsko narodno pozorište Novi Sad
Debitantski komad mlade spisateljice Jelene Đorđević služi reditelju Darijanu Mihajloviću kao predložak za komponovanje maštovite i dinamične predstave u kojoj se oštro suočava ljubavna priča dvoje mladih s upečatljivim slikama onog nakaznog polusveta koji je, svojim pravom glasa, vladao našim životima tokom nesrećnih devedesetih. Taj groteskni srpski karusel prikazan je pomoću neobične kombinacije bespoštednog germanskog cinizma i tople slovenske saosećajnosti.

6. Milena Marković, Šine; režija Rafal Sabara; Teatar Polski, Poznanj (Poljska)
Novi komad Milene Marković opisuje, u fragmentarnoj dramskoj formi, veliki vremenski i narativni luk - od prvih sukoba u bivšoj zemlji do perioda posle najnovijih ratova - da bi izdvojio i podvukao fenomen večitog, kauzalnog lanca nasilja u kome su najveće žrtve žene. Reditelj Sabara i grupa mladih glumaca tačno su osetili senzibilitet ovog komada i, zahvaljujući tome, napravili dinamičnu i ubojitu generacijsku predstavu.

7. Biljana Srbljanović, Amerika, drugi deo; režija Dejan Mijač; Atelje 212 Beograd
Duhovito se pozivajući na Kafkinu pripovetku Amerika, Biljana Srbljanović piše komad u kome se fenomen savremene Amerike ispituje na intimistički način, putem potresne priče o došljaku iz Evrope, čiji život postepeno počinje da gubi sve društvene potpore (novac, posao, stan), što u našem kafkijanskom svetu neumitno vodi do potpunog rastakanja ličnosti. Reditelj Mijač je, vešto orkestrirajući igru glumaca, relativizovao konkretni američki milje i gradio univerzalnu priču o otuđenosti i usamljenosti.

U skladu sa standardom uspostavljenim prošle godine, koji podrazumeva da se u čast nagrađenih izvodi jedna od najboljih predstava koje nisu rađene po domaćem tekstu, 49. Sterijino pozorje zatvoriće Šekspirov Mletački trgovac, režija Egon Savin, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd.