| |
Tradicionalnu poruku za Svetski dan pozorišta
– 27. mart, koju Međunarodni pozorišni institut
upućuje svim teatrima u svetu, ove godine
napisala je Fatija El Asal, predsednica
Udruženja egipatskih književnica i Progresivne
unije žena Egipta.
”Uvek sam bila ubeđena da
se pozorišni pisci izdvajaju plemenitošću
ljudskih osećanja. Njihova poruka stoga može
pomoći ljudima da se uzdignu i prevaziđu sebe,
da se oslobode svega što ih pritiska i
eksploatiše i tako im pomogne da dosegnu
određeni stepen dostojanstva”, navodi se u
poruci.
Poruka je, po običaju ustanovljenom
1961. godine, čitana 27. marta, pre predstava, u
pozorištima širom sveta.
”Srećom, savremeno
pozorište oslobodilo se tradicionalnih formi,
zahvaljujući pozorištu apsurda, siromašnom
pozorištu i eksperimentalnom avangardizmu, novim
talasima koje su pokrenuli Pirandelo, Šo, Breht
i mnogi drugi”, dodala je autorka poruke.
”U
svom pozorišnom prvencu Žene bez maski odlučila
sam se za 'pozorište u pozorištu'. Moj komad je
počinjao krikom, pitanjem, jer sam osećala da,
duboko u sebi, nosim reči stare desetine godina,
možda čak i stotine”.
”Zaklela sam svoje
pero da ne napiše ni jedan redak koji bi
izražavao slabost ili frustraciju. Zamolila sam
ga da mi pomogne da oživim sve one žene
čiji život i ja delim, da postanem njihov
glasnogovornik... da zajedničkim krikom odbacimo
okolnosti
i
prilike koje su sprečile da se naš ljudski
potencijal ostvari”, zapisala je Fatija El Asal.
„Iskreno verujem da je pozorište svetlost
koja ljudskom biću obasjava put, svetlost koja
čini organsku vezu sa gledaocem.
Ta
komunikacija među nama izvor je topline – bez
obzira da li je reč o pozorišnom komadu na
hartiji ili o njegovom izvođenju na sceni”,
zaključila je ona.
Ova autorka napisala je
120 dramskih dela za radio (1957. prvi komad),
57 televizijskih serija, emitovanih u udarnim
terminima, i šest drama koje su izvedene u
najznačajnijim egipatskim pozorištima (prvi
komad Klackalica 1969).
Mnogi od njenih
komada bave se temama vezanim za društvene,
verske i političke probleme egipatskog društva
uopšte, a posebno žena. Napisala je i vrlo
iskrenu i smelu autobiografiju, pod naslovom
Uterus
života. |
