Pozorišni festival "Ukršteni pogledi", u organizaciji francuske umetničke asocijacije "Troisieme bureau", održava se u pozorištu "Le Rio" u Grenoblu, od 23. do 28. maja. Festival, posvećen savremenoj srpskoj, hrvatskoj i bosansko-hercegovačkoj dramaturgiji, jeste deo projekta "Balkan - Baltik", čiji je cilj promocija novih pozorišnih tekstova autora poreklom iz zemalja ovih regiona.
Francuskoj publici, tokom šest dana festivala, predstaviće se sedam balkanskih pozorišnih pisaca, kao i nekoliko domaćih autora, prevodilaca i reditelja. Na programu je javno čitanje komada Etničko čišćenje Vidosava Stevanovića, Balkanski đavo sram Almira Imširevića, Bog nas pogledao ili Šine Milene Marković, U Zvorniku ja sam ostavio svoje srce Abdulaha Sidrana, Dobrodošli u ledene slasti Asje Srnec-Todorović, Beogradska trilogija Biljane Srbljanović i Peto evanđelje Slobodana Šnajdera. Komade će, u prisustvu autora, čitati glumci asocijacije "Troisieme bureau" i pozorišne trupe "La Nieme compagnie".
Komad Beogradska trilogija Biljane Srbljanović, u prevodu Ubavke Zarić i Mišela Batajona, već je poznat francuskoj publici. On govori o mladićima, izbeglim iz Republike Srpske, koji žive u Pragu, Sidneju i Los Anđelesu i teškom mukom pokušavaju da se integrišu u nove sredine, dok, istovremeno, misle na jednu devojku koja živi u Beogradu. Ljubav svakog od njih je nesrećna, ili je ugušena u naletu nacionalizma, ili je utihnula zbog prostorne udaljenosti ili zbog drugačijeg načina života. Ovaj komad, nastao 1996, bio je diplomski rad Biljane Srbljanović i, kao i Porodične priče, Pad, Supermarket i Amerika, drugi deo, preveden je i objavljen u Francuskoj, u izdanju "L'Arche
éditeur".
Etničko čišćenje Vidosava Stevanovića, u prevodu Moriset Begić, objavljeno je u francuskoj reviji "Nota Bene", 1994. Radnja ovog kratkog komada odigrava se u podrumu u kome je zatvoreno nekoliko ljudi: Majka (Hrvatica), Otac (Srbin), Ćerka, Vojnik (Bošnjak), zaljubljen u Ćerku i Mladić. Izlaz iz podruma, malo, po, malo, biva zazidan i život likova koji ostaju u njemu počinje da liči na pakao. Francuski kritičari u ovom komadu vide simboliku raspada velike jugoslovenske porodice, ali i večitu temu straha od zatvorenosti, silaska u pakao, očajanja i nepopravljive mržnje koja postoji među ljudskim bićima. Pored romana Sneg i psi, Balkansko ostrvo, Hrist i psi, Ratni preludijum, Ista stvar, Milošević, epitaf i Abel i Liz, u Francuskoj su objavljeni i Stevanovićevi komadi Žana iz metroa i Stalna proba.
Komad Bog nas pogledao ili Šine Milene Marković nastao je u Londonu, 2002. Radnja se odvija pre, za vreme i posle rata u bivšoj Jugoslaviji. Likovi su mladi ljudi, naviknuti na nasilje, ali ipak osećajni i sposobni za prijateljstvo, pa čak i za ljubav. Specijalno za nastup na ovom festivalu, komad je prevela Mirej Roben, u saradnji s edicijom "Espace d'un instant", koja će iduće godine objaviti ovu dramu. Milena Marković je mlada beogradska autorka, koja iza sebe ima dve zbirke pesama i više pozorišnih komada prevođenih na engleski i nemački.
Hrvatska autorka Asja Srnec-Todorović napisala je komad Dobrodošli u ledene slasti 2001. Radnja se dešava u Hrvatskoj, na prelasku iz drugog u treći milenijum. Svi likovi pokušavaju da se oslobode trauma koje im je rat ostavio, svako na svoj način. Lizika, mlada prodavačica zaljubljena je u Bongoa, bivšeg vojnika, ali njega proganjaju ubistva koja je počinio u ratu. Psihijatar Sebastijan pacijentima uzalud savetuje da, ako hoće da se izleče, zaborave ono što ih muči. Njegova žena Klara izgubila je bilo kakvu seksualnu želju. Zatim, tu je i Džoni, čovek nedefinisane seksulnosti. Ovaj komad s engleskog su preveli Uta Miler i Deni Danžan. Od iste autorke u Francuskoj je 1998. objavljen komad Mrtvi brakovi, u ediciji "Les Solitaires Intempestifs".
Drugi hrvatski autor koji će biti predstavljen na festivalu "Ukršteni pogledi" jeste Slobodan Šnajder. Njegov komad Peto evanđelje prevela je, u saradnji s Mišelom Batajonom, Ubavka Zarić. Okosnica priče je turistička poseta jednom koncentracionom logoru, negde u srednjoj Evropi. Nekoliko rasističkih opaski iznenada na scenu prizivaju 1942. godinu i jedan logor u Hrvatskoj u kome na jezive načine stradaju Srbi, Jevreji, Romi i druge nacionalne manjine. U ovoj drami Šnajder istražuje poreklo i mehanizme zla i pokušava da dokuči šta to navodi čoveka da pomisli da ima pravo da drugom čoveku oduzme život. Slobodan Šnajder je autor tridesetak komada koji se igraju po celoj Evropi. Od 2001. do prošle godine bio je intendant Omladinskog pozorišta u Zagrebu.
Komade mladog bosanskog autora Almira Imširevića Kad bi ovo bila predstava, Balkanski đavo sram i Cirkus inferno, u Francuskoj je objavila izdavačka kuća "Espace d'un instant", 2004. Balkanski đavo inspirisan je životom slovenačkog pisca Vitomila Zupana. Glavni lik Jakob učestvuje u Drugom svetskom ratu kao partizan, ali se u miru razočarava u komunističke ideale. Radnja obuhvata period od partizanskog otpora u ratu do smrti jugoslovenskog predsednika Tita s kojom na Balkan dolazi nesreća.
Drugi bosanski autor predstavljen u Grenoblu jeste Abdulah Sidran čiji je komad U Zvorniku ja sam ostavio svoje srce, nastao 2001, prevela Mirej Roben. U ovom komadu, u kome su glavni likovi Hajrudin Pesto, zvani Rudo i prostitutka Vera, data je hronika mržnje, ali i analiza ličnih frustracija i sitnih ličnih interesa koji utiču na ljudsko ponašanje. Radnja se odigrava u Zvorniku, gradu kroz koji protiče Drina koja razdvaja Srbiju i Bosnu. Abdulah Sidran i u Francuskoj je poznat kao pesnik, ali i kao pisac scenarija za filmove Emira Kusturice "Sjećaš li se Doli Bel?" i "Otac na službenom putu".
Pored čitanja pomenutih komada, na programu festivala "Ukršteni pogledi" takođe su i "Café des auteurs", odnosno susreti autora komada, francuskih pozorišnih pisaca i prevodilaca. Svake večeri, nakon javnog čitanja jednog pozorišnog teksta, biće upriličena debata o tom komadu koju će voditi Mirej Losko s Univerziteta Grenobl 3. Poslednje večeri debatu o novom pozorišnom tekstu, u kojoj će učestvovati svi umetnici i prevodioci, vodiće reditelj Miloš Lazin.
U utorak, drugog dana Festivala, u Opštinskoj biblioteci u centru grada, publika će imati priliku da se sretne sa srpskim piscem Vidosavom Stevanovićem, a domaćini te večeri biće reditelji Žan-Fransoa Matinjon i Miloš Lazin. Idućeg dana, u knjižari "Bon nuvel", povodom izlaska trećeg toma Zlatnog runa Borislava Pekića, gostovaće Samjuel Oteksje iz izdavačke kuće "Agon", kao i prevodilac Mirej Roben. U petak, pretposlednje večeri Festivala, u Fnakovoj knjižari "Viktor Igo", domaćin Žan-Mišel Kardona, razgovaraće s Almirom Imširevićem, Milenom Marković i Asjom Srnec-Todorović o pojmu nove balkanske dramaturgije, proizišle iz ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Asocijacija "Troisieme bureau" uključila je u ovaj umetnički projekat i gimnazijalce iz škole "Marija Kiri" iz Eširola koji će pred publikom, u kojoj će biti i autori i prevodioci, braniti komad po sopstvenom izboru. Nekoliko učenika prethodno je odabralo po jedan komad, pročitali su ga, samostalno analizirali, a zatim o njemu prodiskutovali s ostalim gimnazijalcima koji učestvuju na Festivalu. Javno, oni treba da objasne zašto su baš taj komad izabrali, kao i da ga predstave na sopstveni način. Osim gimnazijalaca, u programu učestvuju i studenti druge godine na Grupi za dramsku umetnost na Nacionalnom konzervatorijumu u Grenoblu koji će čitati Beogradsku trilogiju Biljane Srbljanović. Glasilo Festivala "La Gazette" izlaziće svakog dana na četiri strane i donosiće aktuelnosti vezane za ovaj umetnički događaj. Uređivaće ga postdiplomci s Univerziteta "Stendal - Grenobl 3" koji se bave proučavanjem evropskog pozorišta. Pored već pomenutih gostiju, na Festivalu učestvuju i francuski umetnici Enco Korman, Sara Furaž, Paskal Anri, Mohamed Kasimi, Žan-Iv Pik, Kler Triš, Remi Rozje, Džesika Ponjan, Žan-Filip Salerjo, Mišel Ferber, Filip Sen-Pjer, An Madlen, Loran Mulajzen, kao i prevodioci Mišel Batajon, Deni Danžan, Ubavka Zarić i Uta Miler. Ove godine Festival je, zbog nedostatka finansijskih sredstava, skraćen i, umesto devet, trajaće šest dana.
Umetnička, multidisciplinarna asocijacija "Troisieme bureau" osnovana je pre pet godina s ciljem da promoviše savremenu dramaturgiju, ali i da otvori mogućnosti za dijalog pozorišnih autora s publikom. Dosad, na festivalima u organizaciji ove asocijacije predstavljene su austrijska, francuska, alžirska i irska savremena dramaturgija. Sad je na redu deo Evrope koji se prostire od Balkana do Baltika, gde su se poslednje decenije prošlog veka, pred očima ostatka sveta, odigrale krvave istorijske promene i u kome, kako kažu francuski umetnici, sada vlada neizvestan mir. Savremena balkanska dramaturgija obeležena je zajedničkim iskustvom rata i nesreće, padom komunističkog režima i stvaranjem novog društva u kome vladaju velike socijalne razlike, ali i potrebom za pomirenjem. Zbog toga umetnici iz asocijacije "Troisieme bureau" pozivaju balkanske autore i njihovu publiku na dijalog. Sledeće godine, na Festivalu će se predstaviti savremeni autori iz Grčke, Albanije, Turske, Rumunije i Bugarske.