Svetozar Cvetković, rođen 1958. u Beogradu, u XIV beogradskoj gimnaziji maturirao 1976, a glumu diplomirao s odličnim uspehom na FDU 1980. Još pre diplomskog ispita, Mira Trailović ga je angažovala u Ateljeu 212, kome je ostao veran do danas.
Glumački poliglota, Cvetković je igrao na ruskom, nemačkom, engleskom, francuskom, italijanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Radio je sa vrsnim rediteljima: Mirom Trailović, Paolom Mađelijem, Ljubišom Ristićem, Ljubomirom Draškićem, Vidom Ognjenović, Zoranom Ratkovićem, Nikitom Milivojevićem, Dejanom Mijačem i Tomažom Pandurom - po nekoliko puta. Naime, imati Cvetkovića u podeli, znači osigurati kreativnu, svima prijatnu atmosferu na probama.
Snimio je 45 filmova sa Dušanom Makavejevom, Žikom Pavlovićem, Frankom Zefirelijem, Enkijem Bilalom, Aleksandrom Petkovićem, Slobodanom Šijanom, Goranom Paskaljevićem, Stoletom Popovom, Goranom Rebićem, Mišom Radivojevićem, Predragom Antonijevićem i Srđanom Vuletićem.
Kao glumca odlikuje ga temeljnost u pripremi, delikatna saradnja s partnerom, modernost u izrazu koji sažima raznorodne, često začudne elemente i tako aktivira gledaočev asocijativni svet. Bogat repertoar izražajnih sredstava kontroliše selektivnošću koja, kad je to nužno, otkriva rečitu emotivnost.
Odnegovanog domaćeg vaspitanja, ležerno nosi urođenu odmerenost ličnosti koja zrači prirodnošću i dobrotom.
Uspešan kao glumac, Cvetković je isto tako uspešan kao upravnik (osam godina - 58 premiera) Ateljea 212, koji retkim organizaciono animatorskim darom produžava onu najvitalniju matricu tradicije Ateljea 212: otvorenost, prednost umetničkom repertoaru izborom vrsnih reditelja, podrškom spisateljsko glumačko rediteljskom podmlatku i tradiciji gostovanja kao najzdravijoj razmeni i proveri iskustva i ideja. Takav dar nije mogao ostati nezapažen (nagrade festivala u Budvi, Užicu, Vršcu, Nišu i evropska nagrada za glumu u Magdeburgu, za film Gorila se kupa u podne) što uverljivo dokazuju i tri, u nas najprestižnije - nagrade Sterijinog pozorja.

Svetozar Cvetković dobio je tri Sterijine nagrade:
1997. Banović Strahinja, Banović Strahinja Borislava Mihajlovića Mihiza, Grad teatar Budva
2001. Otac Jegor, Jegorov put Vide Ognjenović, Grad teatar Budva
2004. Karl, Amerika, drugi deo Biljane Srbljanović, Atelje 212