53. STERIJINO POZORJE 2008.

S E L E K C I J A...K R U G O V I

Sterijino pozorje

Novi Sad

26. maj - 5. jun 2008.

F
O
T
O

A
L
B
U
M

S U B O T A...-...3 1....M A J...2 0 0 8.

SNP - Scena "Pera Dobrinović"

19:30

Mark Rejvenhil

REZ

Schaubühne, Berlin (Nemačka)

www.schaubuehne.de

Reditelj TOMAS OSTERMAJER

Prostor JAN PAPELBAUM
Kompozitor ALEKS NOVIC
Video rad BORIS MILjKOVIĆ
Filmska instalacija DŽULIJEN ROUZFELT
Scena MAGDA VILI
Kostim ALMUT EPINGER
Dramaturg MARIJUS FON MAJENBURG
Svetlo ERIH ŠNAJDER

Prevod na nemački NILS TABERT

Premijera: 21. mart 2008.

Pol	TOMAS BADING
Suzan	JUDIT ROZMAIR
Džon	DAVID RULAND
Stiven	SEBASTIJAN ŠVARC
Mina / Gita	JUDIT ŠTRESENROJTER

Pesme, muzički performans	ALEKS NOVIC
Ples	FLORENSJA LAMARSA
	GEJL ŠEROL SKRELA

P O Z O R I Š T E......

SCHAUBÜHNE, BERLIN

Pozorište Šaubine je otvoreno za savremeni, eksperimentalni i međunarodni pozorišni rad. Od osnivanja (1962), različiti direktori kreiraju istoriju ovog pozorišta, prvo na adresi Halešes Ufer, a potom na Lenjin placu, gde se pozorište i danas nalazi. Brojna međunarodna gostovanja, nagrade i priznanja direktorima, predstave i ansambl vode uspehu sadašnjeg tima koji čine Tomas Ostermajer i Jens Hilje i građenju budućnosti i ugleda Šaubine (Katarina Šutler proglašena je 2006. glumicom godine za naslovnu ulogu u Hedi Gabler). Nijedno nemačko pozorište na međunarodnoj sceni ne može se porediti sa Šaubine.
Tomas Ostermajer i stalni reditelji Luk Perseval i Falk Rihter, nastavljaju tradiciju Šaubine u kritičkim interpretacijama klasika, od Molijera, Šekspira, Ibzena i Čehova do Brehta i Artura Milera. Budućnost repertoara je u savremenim autorima: više od pedeset svetskih premijera, godišnji konkurs za mlade autore i Festival nove drame (F.I.N.D.) na kome učestvuju mladi autori iz Nemačke i sveta.

P R E D S T A V A......

Osećanje vlastite sigurnosti u zapadnom društvu nestalo je. Vera u zapadni način života iščilela je a kapitalistička obećanja o prosperitetu i sreći izjalovila. Uklešteni smo između straha od stranog neprijatelja, koji je možda već među nama i sumnje u državu. Paranoični odraz realnosti postao je emocionalna karakteristika svakodnevnog života.
Dva nova engleska dramska teksta bave se tom temom: Grad Martina Krimpa i Rez Marka Rejvenhila. Rez opisuje društvo u kome država teži da kontroliše svest svojih građana koristeći zloslutnu operaciju – nešto između kastracije i lobotomije. U međuvremenu, režim menja svoja pravila i protagonisti Reza moraju da pripreme odgovore na pitanja buduće generacije.

R E Č...S E L E K T O R A......

U periodu kada se, početkom leta, bude održavalo 53. Sterijino pozorje obeležavaće se tačno četrdeset godina od studentske pobune i drugih burnih političkih događaja iz sad već istorijske 1968. godine. Osim društvenih potresa koji je taj pokret prouzrokovao u celom svetu, pa tako i u bivšoj Jugoslaviji, on je imao značajnih odjeka i u umetnosti onog vremena, a prevashodno u teatru. Neki od najznačajnijh lokalnih, jugoslovenskih refleksa ’68. bili su registrovani, između ostalog, i na Sterijinom pozorju, prouzrokujući adekvatnu estetsku i ideološku turbulenciju. Danas, četrdeset godina kasnije, berlinski zid je pao, Evropa se ujedinila, Jugoslavije više nema, a iza nas je, u ovoj zemlji, mučna decenija građanskog rata, a na izmaku je i decenija spore i nedovršene demokratizacije društva i ekonomske tranzicije. Naš teatar posle petog oktobra veoma bojažljivo ulazi u koštac s društvenim i političkim problemima postmiloševićevske Srbije, a socijalistička prošlost ove zemlje je poseban tabu: ona se površno tretira samo kao mračna diktatura, a bez potrebe za kritičkim i dijalektičkim sagledavanjem i eventualnim prepoznavanjem nekih pozitivnih tekovina. U tom kontekstu ni revizionistički ili reformatorski levičarski pokret iz ’68 nema adekvatan tretman.
Takva je situacija u našem pozorištu, ali ne i u evropskom: program Krugova posvećen je, dakle, problematizovanju levičarskog, šezdesetosmaškog nasleđa, i to kako na tematskom tako i na nivou pozorišnog jezika. Pitanja koja otvaraju ovogodišnji Krugovi jesu: kako danas gledamo na ’68 i sve ono što je iz nje nastalo u političkom smislu? da li je danas moguća radikalna politička promena zasnovana na naprednim idejama? da li u savremenom pozorištu postoji i neko estetsko nasleđe tog perioda?

Ivan MEDENICA

R
E
D
I
T
E
L
J

T
O
M
A
S

O
S
T
E
R
M
A
J
E
R

TOMAS OSTERMAJER
Rođen 1968. u Soltau. Od 1992. do 1996. studira režiju na Visokoj školi za pozorišnu umetnost "Ernst Buš" u Berlinu. Od 1993. do 1994. radio je sa Manfredom Kargeom u Vajmaru i na Berliner Ensemble kao asistent režije i glumac. Godine 1995. režira Nepoznate Aleksandra Bloka u skladu sa Mejerholjdovim sistemom biomehanike. Godine 1996. režira Istraživanje Fausta / Arto na Bat-Studioteatar u Berlinu. U periodu 1996–1999. Ostermajer je umetnički direktor Pozorišta Baraka u okviru Dojčes teatra u Berlinu. Tu režira: Debeli muškarci u suknjama Mikija Silvera, Noževi u kokoškama Dejvida Harovera, Čovek je čovek Brehta, Suzuki Alekseja Šipenka, Shopping & Fucking M. Rejvenhila, Ispod pojasa Ričarda Dresera, Plava ptica Meterlinka.
U pozorištu Šaušpilhaus u Hamburgu režira Disko svinje Ende Volša i Lice u plamenu Marijusa fon Majenburga (1998, 1999).
Od septembra 1999. Ostermajer je gostujući reditelj i član Umetničkog saveta pozorišta Šaubine u Berlinu.
U novembru 2002. Ostermajer postaje "pridruženi umetnik" Festivala u Avinjonu.
Režije u Šaubine: Personenkreist 3.1 Larsa Norena, Žudnja Sare Kejn, Paraziti Majenburga (svetska premijera), Ime Jona Fosea, Ovo je stolica Keril Čerčil, Dantonova smrt Bihnera, Supermarket B. Srbljanović (svetska premijera), Bolji dani Ričarda Dresera, Nora, Heda Gabler Ibzena, Wunschkonzert Kreca, Vojcek Bihnera, Anđeo smrti Karsta Woudstra, Lulu Vedekinda, Eldorado Majenburga (svetska premijera), Razneti S. Kejn, Elektri pristaje crnina O?Nila, San letnje noći Šekspira (sa koreografkinjom Konstancom Makras), Ljubav je još samo jedna mogućnost Kristofa Nusbaumedera, Trgovina M. Rejvenhila, Mačka na usijanom limenom krovu T. Vilijamsa, Room Service Džona Mareja i Alena Boreca, Grad / Rez Martina Krimpa i M. Rejvenhila (svetska premijera)

P
I
S
A
C

M
A
R
K

R
E
J
V
E
N
H
I
L

MARK REJVENHIL
Rođen 1966. u Hejvorts Hitu (Zapadni Saseks). Studirao dramu i englesku književnost na Bristolskom univerzitetu. U prvom trenutku razmišlja o glumi, ali ubrzo odustaje i posvećuje se režiji studentskih produkcija. Njegov prvi posao je administrativni asistent u Soho Poliju, novom pozorištu za pisce. Zatim postaje nezavisni reditelj. Predavao je dramaturgiju i radio u Finboro pozorištu. Uoči Božića 1994. režira komad Ivica i Marica. Zatim se vraća u London i zajedno s Lujzom Mulvej stvara niz kratkih erotskih komada Pokazaću ti moj. Zatim sledi komad Fist u kome dvojica muškaraca deset minuta pričaju o seksu. Za vreme jednonedeljnog prikazivanja upoznaje reditelja Maksa Staforda koji od Rejvenhila traži celovečernji komad. U proleće 1995. Rejvenhil završava nacrt komada čiji je radni naslov Jebena Dajana. Naslov komada je kasnije preinačen u Shopping&Fucking.
Celovečernji komadi: Faust is Dead, Sleeping Around, Handbag, Some Explicit Polaroids, Mother Clap's Molly House, Totally Over You, The Cut, Product, Citizenship, Pool (no water).
Na 48. Sterijinom pozorju 2003, Jugoslovensko dramsko pozorište, u Off-programu, izvelo je Shopping&Fucking (prevod Olivera Milenković, režija Iva Milošević).

R E Č...P I S C A ...

NIKADA ISTRAŽIVATI, NIKADA OBJAŠNjAVATI

Pre više od jednog veka, angloirski dramatičar Oskar Vajld sa hladnom veselošću – i njemu imanentnom ciljanom provokacijom – govorio je o načinu rada Emila Zole. Veliki naturalista, isticao je Vajld sa zgražanjem, provodio je mesece istražujući za novi roman. Kada je želeo da piše o slamovima Pariza, Zola bi se preselio tamo!
(...) Obožavam rad Emila Zole. Vajld pruža samo grub opis metoda francuskog majstora. Zola je zaista provodio i do godinu dana ispisujući notese statistikama i zapažanjima pre nego što bi započeo pisanje novog romana. Kad piše, Zola svojoj mašti i emocijama pušta na volju, stvarajući dela koja svojim kompleksnim, često čulnim prikazima daleko nadmašuju prostnaturalizam.
Više spadam u Oskarovu grupu nego u onu Emila Zole. Malo istražujem. Verovatno je to jedna od slabosti današnje britanske literarne scene, u kojoj romanopisci i dramatičari često pokušavaju da jedni drugima dokažu koliko su detaljno istraživali realan svet pre pisanja. Priznajem da, slično kao i Vajld, često smatram preprekom to što možda previše znam o jednoj temi, pre nego što napišem komad.
Skoro svi moji komadi su rezultat rada za pisaćim stolom. To je mesto na kome dajem formu rečima i delima. Ukoliko ih izvode dobri glumci, ja mogu – nadam se i Vi – da iziđem u svet i postavim neka nova pitanja. Nadam se da ćete uživati u mojim komadima, iako sam u fazi njihovog nastajanja vodio samo malobrojne intervjue, nisam sastavljao spiskove literature i jedva da sam istraživao na terenu.
Rez je delo čiste fikcije. Godinama sam se bavio činjenicom da jedan ugao ulice Voterlu, s građanskim kulturno-zabavnim sadržajima kao što je pozorište „Old Vik“, ima tako ekstremno krut i brutalan naziv – ulica se jednostavno zove „Rez“. Pošto me je londonski pozorišni ansambl „Pejns Plau“ zamolio za tekst inspirisan nazivom ulice na jugu Londona, napisao sam prvu, znatno kraću verziju komada. Drama je još godinu dana sazrevala do svoje pune dužine, pre nego što sam ga zapisao. Delom sam bio inspirisan velikim emocionalnim i glasovnim sposobnostima britanske glumice Debore Findlej. (...)
Jedan mali savet: Nemojte pokušavati da suviše razmišljate o tome šta je Rez kad čitate komad ili ga gledate na sceni. To je skriveni strah, i verovatno će svako imati različit doživljaj. Sačekajte jednostavno da vidite kakav će politički, emocionalni ili filozofski efekat ovaj komad imati na Vas. Ovaj komad za svakoga znači nešto drugo.
Mark REJVENHIL

K R I T I K A......

Razarajuće, precizno pozorišno veče. Tomas Ostermajer uspeva da savlada prividno netaknut odbrambeni mehanizam slike o nama samima.

Gunar DEKER (Neues Deutschland, 26. mart. 2008.)

.O r g a n i z a t o r...z a d r ž a v a...p r a v o...i z m e n e...p r o g r a m a.