 |
|
|
|
S E L E K C I J A...N A C I O N A L N E...D R A M E...I...P O Z O R I Š T A |
 |
Sterijino pozorje |
|
Novi Sad |
|
26. maj - 5. jun 2008. |
|
|
F
O
T
O
A
L
B
U
M
|
|
 |
|
|
|
Č E T V R T A K...-...2 9....M
A J...2
0 0 8. |
|
|
18:00 i 20:00 |
|
|
Đorđe Milosavljević
INSTANT SEKSUALNO VASPITANJE
Pozorište "Boško Buha", Beograd |
|
|
|
|
Reditelj JUG RADIVOJEVIĆ
Dramaturg MILENA DEPOLO
Scenograf ALEKSANDAR DENIĆ
Kostimograf JELENA STOKUĆA
Kompozitor MOMČILO BAJAGIĆ BAJAGA
Scenski pokret MARIJA MILENKOVIĆ
Scenski govor RADOVAN KNEŽEVIĆ
Dizajn svetla SRĐAN CVETKOVIĆ
Premijera:
16. i 17. mart 2008. |
|
|
|
|
Vojke |
IVAN ZEKIĆ (student FDU, Beograd) |
|
Čeva |
RADOVAN VUJOVIĆ |
|
Dača |
DANIJELA ŠTAJNFELD |
|
Žak |
BORKA TOMOVIĆ |
Aleksandar Predić |
DRAGAN VUJIĆ - VUJKE |
Stanko |
DEJAN LUTKIĆ |
Pile |
GORAN JEVTIĆ |
Zaga |
KALINA KOVAČEVIĆ |
Fiki |
MILOŠ TIMOTIJEVIĆ |
Šuga |
VIKTOR SAVIĆ |
|
|
|
|
| POZORIŠTE "BOŠKO BUHA", BEOGRAD |
|
|
|
Daleke 1950. godine Gita Predić-Nušić i Đurđinka Marković, kao vrsni pozorišni pregaoci, osnovale su Pozorište BOŠKO BUHA, prvo profesionalno pozorište za decu, pod geslom "umetnici za decu". Izborile su se za profesionalni ansambl glumaca i tehnike i za najviđenije pozorišne stvaraoce (Miroslav Belović, Miroslav Dedić, Srboljub Stanković i Bojan Stupica) i kvalitetan i atraktivan repertoar tekstova. Pozorište je raslo i razvijalo se bez uzora i za veoma kratko vreme zadobilo podjednak tretman kao i ostala gradska repertoarska pozorišta, uz načelo "da kroz izazvane impresije zabavi, pouči i oplemeni." Svojom istrajnošću zaslužilo je istu strogost i pažnju kao i ostale profesionalne pozorišne kuće.
Danas, posle svoje dvestopete premijere, sa šezdesetoro zaposlenih, izvede po dvestotine predstava godišnje i primi oko stohiljada gledalaca.
U svojoj pedesetpetoj sezoni postojanja ono je i klasično i moderno sa isprofilisanim repertoarom, i dalje stvara scensku poeziju i čaroliju i svaka predstava kao da je poziv za igru.
Školovalo je ukus mnogih mladih naraštaja, razvijalo im maštu i postepeno približavalo repertoaru velikih "običnih" pozorišta. Odnegovalo je pažnje i ugleda vredan niz pozorišnih stvaralaca: Boška Trifunovića (Bajka o caru i pastiru), LJubišu Đokića (Biberče), Dušana Radovića (Kapetan Xon Piplfoks, Poletarac, Plavi zec), Aleksandra Popovića (Crvenkapa, Snežana, Pepeljuga), Dobricu Erića (Torta sa pet spratova), Miodraga Stanisavljevića (Vasilisa prekrasna, Carev zatočnik), LJubivoja Ršumovića (Nevidljiva ptica, Još nam samo ale fale, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka), Milovana Vitezovića (Beogradosti, Bajka o Vuku i Srbima, Princ Rastko - monah Sava), Stevana Koprivicu (Mali Radojica i Kraljević Marko, Tri musketara, Kad porasteš bićeš ja, Lepotica i zver), Igora Bojovića (Mačor u čizmama, Šargor), Anu Đorđević (Čardak ni na nebu ni na zemlji), Alisu Stojanović (Na slovo na slovo) Juga Radivojevića (Goli Kralj), Dragoslava Andrića (English bukvar)...
Svoj originalni repertoar igralo je na mnogobrojnim gostovanjima i sve te pozorišne bajke kasnije su preuzimala druga pozorišta, školske i amaterske družine.
Najtešnje sarađuje sa Fakultetom dramskih umetnosti i mnogim naraštajima mladih profesionalaca BUHINA scena znači prvu afirmaciju i ulazak u profesionalni pozorišni svet. Predstave su režirali najviđeniji pozorišni reditelji: Momčilo Milošević, Predrag Dinulović, Srboljub Stanković, Miroslav Belović, Miroslav Dedić, Bojan Stupica, Arsenije Jovanović, LJubomir Draškić, Dejan Mijač, Paolo Mađeli, Zoran Ratković, Timoti Xon Bajford, Milan Karaxić, Jagoš Marković, Ana Đorđević, Alisa Stojanović, Jug Radivojević...
Poslednjih nekoliko godina, naročito, Pozorište je nastupalo na festivalima i profesionalnim smotrama (Sterijino pozorje, Dani komedije u Jagodini, Festival pozorišta za djecu u Kotoru, Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, Festival pozorišta za djecu u Banja Luci, Festival ZLATNA PALIČICA u LJubljani, Festival MLIJEČNI ZUB u Zagrebu...) i pobralo mnogobrojne nagrade i za tekstove i za režiju i za glumu, o scenografiji i muzici da i ne govorimo.
Najdraža među poslednjima, VUKOVA nagrada koju smo dobili 2000. godine za izuzetan doprinos u razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru. Pozorište BOŠKO BUHA odavno je nadraslo zadate okvire. Svojim jedinstvenim modelom delovanja zaslužilo je posebnu stavku u velikoj svetskoj pozorišnoj enciklopediji u šest tomova u izdanju Univerziteta Jork u Torontu. Majstori glume na sceni, scenotehničari, radioničari i ostali u Pozorištu sa nesmanjenom snagom i elanom nastavljaju rad na novim predstavama - tri premijere godišnje i stalnih petnaestak predstava na repertoaru. Proširivši svoj rad za decu i mlade na večernjoj sceni BUHA je izvodila klasiku i savremeni tekst, da podsetimo samo na Nušića i Šekspira u vreme kada ih ni velika pozorišta nisu igrala.
Reči jednog od najstrožih kritičara iz doba BUHINE mladosti važi i danas "Prihvatiti se tog posla, nimalo lakog besumnje, velika je i odgovorna dužnost. Ali, svaki napor na tom planu toliko je vredan da se stostruko isplaćuje. Jer, dovoljno je samo jednom prisustvovati bilo kojoj dečjoj predstavi, pa da jedan deo čiste i uzvišene dečje radosti, u susretu sa lepotom scenske fikcije, zapljusne i nas." (Eli Finci). |
|
|
|
|
Danica i Vojkan su mladi par čije seksualno iskustvo konačno dolazi na probu. U strahu da će svog partnera razočarati, nesvesni da dele isti problem, njih dvoje odlučuju, svako za sebe, da za jedan petak nauče sve, što dotad nisu uspeli. U crnohumornoj potrazi za instant seksualnim iskustvom, Vojkanu će vodič biti njegov stariji brat, Danici njena najbolja drugarica. Njihovo noćno lutanje kroz svet prostitutki, makroa, dilera i pervertita, otkriće im mnogo više, od onog što su želeli da saznaju...
Nakon Šekspira i komedije del arte, Večernja scena pozorišta "Boško Buha" odlučila se za savremene dramske tekstove na svom repertoaru. Tako je, kao pobednik konkursa ovog pozorišta za savremenu urbanu komediju, postavljena predstava "Instant seksuslno vspitanje", po tekstu Đorđe Milosavljevića i u režiji Juga Radivojevića.
U pitanju je komad namenjen tinejdžerima, o odrastanju, gubljenju nevinosti, odnosno, uspostavljanju identiteta. Naslov govori sve, rekao je Jug Radivojević. Sve je instant, vremena nema, roditelja, iako faktički postoje, takođe nema, deca su prepuštena sebi i društvu koje (ne)vodi računa. Prva seksualna saznanja dece su probelematična, postoje još uvek tabui u razgovoru roditelja i dece, pedagoga i dece, na te teme. Štaviše, nevinost je u današnjem društvu sagledana cinično i ironično, otud se kao neka vrsta podnaslova predstave pojavljuje "strah od nevinosti". Ovo jeste predstava namenjena tinejdžerima, dodao je Radivojević, ali sa druge strane i roditeljima, koja nadrasta pozorište i koja svoju aktuelnu temu i problem u vezi sa njom želi da pokrene i šire.
Zanimljivo je da će publika sedeti sa dve strane scene, a da će se igra odvijati unutar čitave sale. Scenograf, Aleksandar Denić rekao je da je ovakvom postavkom i dizjanom scene želeo da istakne socijalni momenat priče - raspad i dekonstruktivizam, a istovremeno da prati filmski brz tok zbivanja.
|
|
|
|
R
E Č...S
E L E K T O R A...... |
|
|
|
|
Instant, ili zašto iskrenost nije u modi
Teško je rasti, biti tinejdžer u današnjem svetu ogoljene pornografije na svim nivoima. Modeli ponašanja skrojeni su tako da dete odraste u konzumenta đubrišta naše civilizacije. Skrojeni su tako i upakovani da se mali istraživač života zbuni kad se prvi put susretne sa svojim željama i potrebama koje su u teškom raskoraku sa poželjnim modelima koji se plasiraju putem medija i popularne nekulture… Sve je na brzinu: i hrana za telo i hrana za dušu, sve je sažvakano, pripremljeno za “gutanje”. Pisati danas dramu za savremene tinejdžere izuzetno je teško, jer se moderne generacije tinejdžera veoma razlikuju od svojih prethodnika, samim tim što žive u medijsko-političko-estradnom porno-svetu koji ih danonoćno bombarduje pseudovrednostima. Ako ih usvoje, prečicom postaju mali starci, preparirani neautentični idealni konzumenti. Lično iskustvo osećajnosti i iskrenosti postaje neuhvatljivi san i vrednost do koje se teško stiže. U drami Đorđa Milosavljevića i režiji Juga Radivojevića, uz profesora pedofila, makroe, prostitutke, mobilne telefone… bez moralizma, zaljubljeni par tinejdžera probija se kao kroz noćnu moru koja se prekida spasonosnim buđenjem u katarzičnom istinitom iskazu o sebi. Ova predstava duhovito osvaja prostor pažnje mladih ljudi koji su uspešno ispunjavali pisci kao što je Sju Taunzend i njen junak Adrijan Mol, ili S. D. Pejn sa Nikom Tvispom i njihovim dnevnicima, koji su omiljena literatura za inicijaciju u svet prvih seksualnih i ljubavnih iskustava. Devedesetih smo imali film Srđana Dragojevića Mi nismo anđeli, a sada, 2008, imamo Instant. Predstava Instant sadrži “iskru života” koju Piter Bruk prepoznaje kao neophodnu, bilo da je reč o klasici ili bulevarskom pozorištu. I pisac i reditelj uhvatili su “talasnu dužinu” tinejdžera, tako da ova predstava srećom nije mutant kakav često nastaje kada odrasli misle da sve znaju o mlađima i da su pametniji od njih, pa onda za njih kreiraju starmale kreacije.
Tatjana MANDIĆ-RIGONAT |
|
|
|
P
I
S
A
C |
|
 |
Đ
O
R
Đ
E
M
I
L
O
S
A
V
L
J
E
V
I
Ć |
|
|
ĐORĐE MILOSAVLjEVIĆ
Scenarista, dramski pisac, reditelj. Rođen 1969. u Ivanjici, diplomirao dramaturgiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti.
Scenarista deset celovečernjih filmova (nacionalne nagrade za najbolji scenario, za filmove Točkovi, Nebeska udica i Apsolutnih sto); reditelj tri igrana ostvarenja (YU FIPRESCI, za najbolji film, 1999, Grand Prix na Internacionalnom filmskom festivalu u Sočiju, 1999, obe za film Točkovi; Finland Award na festivalu u Kotbusu, 2001, Prix FIPRESCI na festivalu u Troji 2001, obe za film Mehanizam); pisac više pozorišnih drama (među kojima su Gola Vera, najčitanija srpska drama na internetu, Parče noći, izvedeno na Sterijinom pozorju 1999, i Porfirogeneza, nagrađena kao najbolja predstava na Joakim-Festu 2004); scenarista više strip-albuma za domaće (nacionalna nagrada za najbolji strip-album, Kalokagarti, 1996) i strane izdavače (strip-serija Imperija razuma, za "Glenat", Francuska). |
|
|
|
|
Nije mnogo prošlo otkako sam završio pisanje teksta drame, kad me je probudila televizijska emisija. Veselog osmeha i nevesele kose, voditeljka je na državnoj televiziji, oko osam izjutra, pričala o seksualnim avanturama gimnazijalaca, snimljenim i dostupnim svakom ko je zainteresovan.
Pomislio sam – tako izgleda kad si zaista obuzet pisanjem. Vidiš ono o čemu pišeš, čak i kad to nije istina.
Već se, međutim, pokazala kao sasvim tačna. Život potkazuje pozorište – jer nam je, nažalost, ili na sreću, stvarnost suviše scenična.
Đorđe MILOSAVLjEVIĆ |
|
|
R
E
D
I
T
E
L
J |
|
 |
J
U
G
R
A
D
I
V
O
J
E
V
I
Ć |
|
|
|
JUG RADIVOJEVIĆ
Rođen 1972. u Beogradu. Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (klasa prof. Svetozara Rapajića). Režirao je 79 predstava u više od dvadeset pozorišta u Srbiji. Za svoja rediteljska ostvarenja dobio je brojne nagrtade.
Predstava Instant seksualno vaspitanje njegova je 80. režija, a četvrta u Pozorištu "Boško Buha". Od školske 1004/05. radi kao asistent na FDU u Beogradu (katedra za glumu).
|
|
|
R E Č...R
E D I T E L J A ... |
|
|
|
|
|
|
|
Živimo u instant društvu
Danas živimo u jednom instant društvu, ali i u vremenu koje melje i u kojem nemamo vremena ni za sebe. U ovom komadu naši junaci imaju roditelje, ali njih praktično nema, jer su odsutni. Oni jednostavno nemaju vremena za svoju decu koja su zbog toga, nažalost, prepuštena sama sebi ili društvu.
Jug RADIVOJEVIĆ |
|
|
|
|
|
|
Prašina u lice
Instant seksualno vaspitanje, predstava namenjena tinejdžerima, podjednako je zanimljiva, ako ne i zanimljivija odraslima. I to upravo iz edukativnih razloga. Svoj najnoviji komad Milosavljević je posvetio načinu života mladih danas, konkretizujući ga kroz njihove probleme vezane za prva seksualna iskustva i način rešavanja tog pitanja svih tinejdžerskih pitanja. U osnovi, reč je o anegdotskoj situaciji: budući da su se našli u izglednoj prilici da će narednog dana (verovatno) prvi put voditi ljubav, dvoje tinejdžera u želji da jedno drugom izgledaju zrelo, panično pokušavaju da se tokom tog preostalog dana, reše svoje nevinosti i traže pomoć najbližih. Ispostavilo se, duboko ogrezlih u svet poroka i kriminala. Stoga ovu priču o odrastanju posebno zanimljivom za odrasle čini konstatacija da deca danas neće biti prihvaćena u društvu ukoliko su normalna.
Ideja autorskog para (Milosavljević, Radivojević), koji je svojevremeno u tom pravcu dao odlične rezultate s kragujevačkom predstavom Gola Vera, jeste da društvu (ponovo) uspešno baci prašinu sopstvenog zla u lice. Posmatramo li dalje ovo ostvarenje iz ugla realizacije i same priče, uočavamo najpre njenu scensku razvijenost. Reditelj Radivojević, naime, predstavu razmešta po celom prostoru scene i gledališta, mešajući publiku i glumce, scensko i realno, čime postiže efekat neposrednosti. Ipak, glavni utisak jeste da su u interpretaciji jedne generacijske priče povremeno korišćena prejaka sredstva koja je potom bilo teško kontrolisati.
Da ne bude zabune, predstava Pozorišta "Boško Buha" postiže ono što jedan angažovani teatar ovakvog tipa danas treba da radi. I to se čini zahvaljujući, pre svega, dvojici mladih glumaca – Ivanu Zekiću, Radovanu Vujoviću, kao i veteranima Draganu Vujiću, Dejanu Lutkiću i bravuri Gorana Jevtića. Mora se još konstatovati da predstavu prati zanimljiva Bajagina muzika, ali i činjenica da je prvi tim glumaca Pozorišta "Boško Buha" mahom igrao na šarm.
Željko JOVANOVIĆ (Blic, 22. mart
2008.)
Skoro sve je na brzinu. Vremena nema, roditelja, iako faktički postoje, takođe nema, deca su prepuštena sebi i društvu (koje ne vodi brigu). Prva seksualna saznanja dece su problematična, još postoje tabu teme...
"Dva meseca ste zajedno, a još niste spavali?!" – i tako počinje agonija među tinejdžerima od 15, 16 godina...
Iako je Instant seksualno vaspitanje na prvi pogled laka i svima razumljiva tinejdžerska komedija, u pozadini krije veoma realnu, savremenu i socijalnu priču. Nije nimalo bezazleno i lako baviti se ozbiljnim temama, svime što utiče na mlade i na njihov kasniji razvoj, na tako jednostavan i duhovit način.
Današnja realnost je i preterana upotreba mobilnih telefona. Ako svoj seksualni čin nisi snimio kamerom telefona, kao da ga nije ni bilo. Seksualnost ne postoji ako se ne slika i pošalje drugovima...
Predstava ima početak, sredinu i kraj, jasnu poruku, vrednosno obojene likove i priču, koja se, iako ga ne pominje, savršeno uklapa u naš društveni kontekst. Nema nameru da šokira – ona je samo provokativna po svojoj suštini. Ali, ako je mladima dozvoljeno da gledaju vulgarne filmove, muzičke spotove i reklame, ova predstava bi trebalo da bude uvrštena u obaveznu školsku literaturu.
I zaista, kada će u obrazovni sistem biti uveden predmet seksualno vaspitanje?
Preuzeto sa: www.myserbia.net |
|
|
|
.O
r g a n i z a t o r...z
a d r ž a v a...p
r a v o...i
z m e n e...p
r o g r a m a.
|
Copyright
: Sterijino pozorje 1998-2008.
|
|
|
|
|
|
