53. STERIJINO POZORJE 2008.

O F F - P O Z O R J E

Sterijino pozorje

Novi Sad

26. maj - 5. jun 2008.

F
O
T
O

A
L
B
U
M

S R E D A...-...2 8....M A J...2 0 0 8.

SNP - Scena "Pera Dobrinović"

22:00

Džordž Orvel

ŽIVOTINJSKA FARMA

Dječje pozorište Republike Srpske, Banja Luka (BiH, RS)

Dramatizator, reditelj ALEKSEJ LjELjAVSKI

Scenograf VALERI RAČKOVSKI
Koreograf MARKO DUKIĆ
Korepetitor MILAN SMILJANIĆ
Scenski govor MILORAD TELEBAK

Premijera: 26. oktobar 2007.

Likovi	Farmer Džons, vlasnik "Rajskog vrta"
	Guzonja, stari krmak izlagan kao Vilingdonski ljepotan
	Napoleon, berkširski krmak svirepog izgleda
	Njegova ljubljena kezmica
	Ciceron, mladi krmak
	Drekavac, portparol
	Težak, konj
	Tonka, krotka ždrebica
	Opoziciono nastrojena prasad
	Kokoške, Ovce, Svinje
	i
	Druge životnje i Ljudi
Igraju
SVJETLANA ANDRIĆ, DRAGAN BANjAC, BOŽANA BIJELIĆ, ALEKSANDAR BLANIĆ, SANJA GRUJIĆ, ĐORĐE JANKOVIĆ, ANA MAZALICA, SNEŽANA MILIDRAG, ŽELjKO MILIĆEVIĆ, SLOBODAN PERIŠIĆ, ALEKSANDRA SPASOJEVIĆ, SAŠA TERZIĆ, ZORANA ŠUMAN

P R E D S T A V A......

"Rat protiv druge države se vodi samo kada klasa imućnih proceni da će profitirati iz njega". (Dž. Orvel)

Satirična priča koja prikazuje pravu, svinjsku demokratiju... Alegorijski nastrojena satira o životu životinja na jednoj farmi našla je, očito, plodno tlo i u pozorišnom svijetu, jer jasno približava, često surovu stvarnost koja nas okružuje i nerijetko se vrti oko političkih i socijalnih pitanja...

Vesna KERKEZ (www.kulporter.com)

Sedam zapovedi
1. Ko god ide na dve noge, taj je neprijatelj.
2. Ko god ide na četiri noge, ili ima krila, taj je prijatelj.
3. Nijedna životinja ne sme nositi odeću.
4. Nijedna životnja ne sme spavati u krevetu.
5. Nijedna životinja ne sme piti alkohol.
6. Nijedna životinja ne sme ubiti bilo koju drugu životinju.
7. Sve životinje su jednake.

"Zašto se puca?"
"Da proslavimo našu pobedu!"
"Kakvu pobedu?"...
"Kakvu pobedu, druže? Zar nismo prognali neprijatelja s našeg zemljišta - svetog zemljišta Životinjske farme?"
"Ali, oni su razorili vetrenjaču koju smo gradili dve godine!" "Pa šta onda? Sagradićemo drugu. Sagradićemo šest vetrenjača ako nam se prohte. Ne shvataš, druže, značenje onoga što smo učinili. Neprijatelj je okupirao ovu zemlju na kojoj se sada nalazimo. Zahvaljujući vođstvu druga Napoleona, povratili smo svaki njen pedalj."
"Onda smo osvojili ono što smo imali pre."
"U tome i jeste naša pobeda."
(Životinjska farma)

Univerzalna ljudska priča
" Sve su životinje jednake, samo su svinje malo jednakije od ostalih", riječi su kojima je engleski pisac Džordž Orvel započeo svoju satirično-političku basnu. Ovim djelom, koje je steklo planetarnu slavu i primjenjivost i ušlo u univerzalni intelektualno-politički diskurs dvadesetog vijeka, Orvel je nastavio blistavu tradiciju engleske negativne utopije i satire od Svifta i Defoa do Hakslija.
Alegorijski rastrojena satira o životu životinja na jednoj farmi našla je plodno tlo i u pozorišnom svijetu, jer jasno približava često surovu stvarnost koja nas okružuje i nerijetko se vrti oko političkih i socijalnih pitanja.
«Riječ je o predstavi koja ima satiričan pogled na društvo i jednostavno je primjenjiva na sva vremena. Uvijek se izdvajaju oni koji vode, oni koji slušaju, tako da je to univerzalna tema koja daje dosta prostora za provokaciju svake vrste jer, na kraju krajeva, teatar, pogotovo ako je u pitanju večernja scena, može biti zanimljiv samo ukoliko je provokativan", objašnjava Predrag Bjelošević, direktor Dječijeg pozorišta.

"Čovek ne zavodi diktaturu kako bi sprečio revoluciju; čovek izvodi revoluciju kako bi sproveo diktaturu". (Dž. Orvel)

"Tragična situacija ne nastaje kada je vrlina poražena, nego kada čovek oseća da je plemenitiji od sile koja ga je uništila". (Dž. Orvel)

P
I
S
A
C

D
Ž
O
R
D
Ž

O
R
V
E
L

DžORDž ORVEL (engl. George Orwell), rođen pod imenom Erik Artur Bler (engl. Eric Arthur Blair), 25. juna 1903. u Indiji u selu Motihari kraj nepalske granice. Otac britanski vojnik borac protiv trgovine opijumom, Ričard Bler, druga generacija vojnika. Majka Ida Mejbel Bler. Starija sestra Mardžori.
Kada je imao osam godina (po nekim izvorima 1904.) godina, porodica se vraća u Englesku u grad Henli, i Erik upisuje privatnu školu i dobija kraljevsku stipendiju za Iton. Već kao dečak je odlučio da će biti pisac i na Itonu izučava britanske pisce. Ne interesuje se previše za nauku pa slabim uspehom završava Iton i ne uspeva da upiše koledž. Stupa u indijsku imperijalnu policiju. Služi u Burmi pet godina a onda napušta službu. Ovde zapažamo prva moguća neslaganja sa sistemom. Posvećuje se pisanju i odlazi da živi u sirotinjskim kvartovima Londona i Pariza. U Parizu radi kao perač sudova. Pri objavljivanju knjige Down and out in Paris and London ("Niko i ništa u Londonu i Parizu“) uzima pseudonim Orvel.
1932. postaje učitelj u privatnoj školi. 1936. otvara seosku prodavnicu u Velingtonu, Hertfortšir, i ženi se sa Elin O'Šonesi. Dobija zadatak od izdavačke kuće Left Book Club da istraži kako žive siromašni u Engleskoj, zapošljava se u rudniku (iako je iz srednjeg staleža) i piše knjigu "Put za dok Vigan“, tu napada engleski socijalizam što se ne sviđa izdavaču.
Krajem 1936. odlazi u Španiju da izveštava o građanskom ratu koji je izbio između fašista i anarhista. U Barseloni mu se svidela atmosfera, izgledalo je kao da anarhija funkcioniše. Pridružuje se komunističkoj miliciji (POUM) i ratuje. Na frontu biva ranjen u vrat i vraća se u Barselonu, gde sada zatiče sasvim drugačiju atmosferu - anarhija je nestala, vratile su se klasne razlike. Orvelu su izneverena ičekivanja, i on se sukobljava sa režimom. Jedva izvlači živu glavu, i mora da beži iz Španije.
1938. oboleva od tuberkuloze i zimu provodi u Maroku. Počinje Drugi svetski rat i Orvel želi da se bori protiv fašista kao i u Španiji, ali ga proglašavaju nesposobnim za vojsku. Radi kao novinar, i član je civilne zaštite, angažuje se koliko može, izveštava iz raznih krajeva sveta. 1944. usvaja sina, Ričarda. 1945. mu žena umire tokom operacije. Seli se na ostrvo Juru na škotskoj obali. Tamo piše roman 1984. Klima na ostrvu šteti njegovom zdravlju, on se loše oseća i zato je po njegovom priznanju 1984-ta toliko sumorna. Ženi se Sonjom Bromvel.
Godine 1946. napisao "Politika i engleski jezik“ čuveni esej o jeziku iz kojeg su proistekla Orvelova pravila o pisanju.
Umire 21. januara 1950. Sahranjen je u Crkvi Svih Svetih, u Satou, Kortenej, Oksfodšajr.

R E Č...R E D I T E L J A ...

Zašto je Orvel inspirativan?
Interesantan je zato što progovara o životu svih ljudi u svim vremenima. Njegova je ideja da svi mi podjednako izraženo imamo iluzije o životu, sebi i ljudima oko nas. One su jako važne, iako njihova realizacija ponekad nije moguća. Ujedno su nam i velika nepoznanica, ali i motiv da bolje upoznamo odnose koji vladaju među ljudima. Stoga je ova priča s jedne strane krajnje tragična, a s druge krajnje zabavna i smiješna, i u tome je takođe njena veličina.

Aleksej LjELjAVSKI

P I S A C......

ŽIVETI S ORVELOM

Nema više ni lažne jednakosti, ni staljinističkog terora, ni straha od rata supersila, ali dela Džordža Orvela, kao što su "Životinjska farma" i "1984", i danas - sto godina od piščevog rođenja - žive kao bespoštedna i jetka kritika svake lažljive sile
Čak i onaj ko nikad nije čitao Džordža Orvela zna za ove njegove popularne sentence. Sto godina od Orvelovog rođenja literati i istoričari otkrivaju da svi mi i dalje živimo sa njegovim nasleđem, iako pisca odavno nema među živima, a sada već više nema ni sveta o kome je pisao. Pa ipak, “orvelijanstvo” je na Internetu danas češće pominjan pojam nego “kafkijanstvo” ili “makijavelizam”. A u Velikoj Britaniji Orvel je, u anketama, treći najveći britanski pisac svih vremena, posle Šekspira i Džejn Ostin. Ako to možda iznenađuje, nije sporna ocena da je Orvel vrhunski politički pisac XX veka i da je njegova misao i danas aktuelna, iako nije uvek lako objasniti zašto je to tako.
Džordž Orvel je književno ime Erika Blera, rođenog 1903. u Indiji u porodici činovnika britanske kolonijalne službe. U Engleskoj je pohađao gimnaziju u Itonu, ali nije, kako je to bilo uobičajeno za mlađe ljude njegove klase, otišao na studije u Kembridž ili Oksford, nego - kao i otac mu - u kolonijalnu službu, u Burmi. Razočaran i u tu službu i u britansku imperiju, vratio se u Evropu i, radeći razne poslove, živeo sa klošarima, boemima i proleterima, u sirotinjskim četvrtima Pariza i Londona. Tako je postao socijalista, liberalnih, partijski nestalnih i ponekad anarhičnih uverenja. Iz tog vremena su dve njegove misli koje se i danas citiraju: “Pisac ne može da bude lojalan član nijedne stranke” i “Istina je ono što ljudi ne žele da čuju.”
Učestvovao je u Španskom građanskom ratu na strani republikanaca. Borio se protiv Franka, ali je, osumnjičen kao trockista, jedva spasao živu glavu od agenata KGB-a. Bio je teško ranjen, zbog čega je kasnije teško patio. Njegova knjiga Omaž Kataloniji uzor je objektivnog i nepatvorenog svedočenja o ratu. Govorio je nešto što izgleda da važi za sva vremena, a čega su se mnogi sada setili: da se nigde i nikad tako mnogo ne laže kao u izveštajima ratnih dopisnika.
U teškim vremenima - osobito u toku Drugog svetskog rata, kad nije bio u vojsci, jer je bolovao (a kasnije prerano i umro) od tuberkuloze - Orvel je, radeći ponajviše kao novinar, pisao i do sto političkih eseja i studija godišnje. Tada su nastala i dva njegova kapitalna književno-politička dela: Životinjska farma (objavljeno 1945) i 1984. (objavljeno 1949). Britanski istoričari književnosti uz ova dva dela svrstavaju još jedno: Politika i engleski jezik.
Životinjska farma je oštra satira staljinizma u Sovjetskom Savezu. Životinje na jednoj farmi podižu ustanak, motivisane željom za jednakošću. Tokom vremena vođe, svinje, grabe privilegije za sebe, podjarmljujući sledbenike. Revolucija se preobraća u ličnu diktaturu elite, a svinje postaju ljudska bića. Između redova su aluzije na Lenjina, Staljina i Trockog, ustanak u Krondštatu, političku propagandu, cenzuru, petogodišnje planove, nasilnu kolektivizaciju, glad, Staljinov pakt sa Hitlerom. Iako je komunizam doživeo istorijski krah, ovo Orvelovo delo i danas živi kao “lament zavedenih” u revolucijama i kao simbolika sunovraćenih ideala - iz utopije u korumpiranu diktatorsku vlast.
Knjiga 1984. je satira na totalitarno društvo - od fašizma do komunizma. U podeljenom svetu tri suparničke superdržave - Okeanija, Evroazija i Istazija - stalno ratuju među sobom. U Okeaniji, gde svemoćni diktator - “veliki brat” - motri svakoga i gde se živi u atmosferi terora, laži i podozrenja, institucije imaju, zahvaljujući izopačenom, lažnom jeziku, novogovoru, kojim se kontroliše i suzbija ljudska misao, suprotna značenja od pravih. Tako su ministarstva mira, istine, ljubavi i obilja zapravo eufemizmi za ministarstva rata, propagande, bezbednosti i planske centralizovane privrede. Istorija se stalno revidira i piše iznova, u velikoj tajnosti. U toj strašnoj zemlji “rat je mir, sloboda je ropstvo, a neznanje je moć”.
Danas, naravno, znamo da takva fikcija nije postala stvarnost, jer je 1984. u Sovjetskom Savezu nastupalo doba istorijskih promena, koje je započeo Gorbačov, i da se Orvel nije proslavio kao prorok. Međutim, savremenici mu danas mogu biti zahvalni na upozorenju da morbidni svetovi nasilja nisu zauvek nestali i, što je možda još značajnije, na upozorenju da su vlastodršci u totalitarnim, ali i mnogim drugim moćnim, sistemima skloni da lažnim i eufemističkim jezikom utiču na formiranje javnog mnjenja i na svest svojih podanika i, naravno, birača. Nema više komunizma, nema moćnih ratujućih supersila, ali Orvelova 1984. i danas živi kao jetka i bespoštedna kritika svake lažljive sile. (...)

Dragoslav RANČIĆ (NiN, 3. jul 2003.)

.O r g a n i z a t o r...z a d r ž a v a...p r a v o...i z m e n e...p r o g r a m a.