53. STERIJINO POZORJE 2008.

S E L E K C I J A...K R U G O V I

Sterijino pozorje

Novi Sad

26. maj - 5. jun 2008.

F
O
T
O

A
L
B
U
M

U T O R A K...-...3....J U N...2 0 0 8.

SNP - Scena "Pera Dobrinović"

21:30

Vilijam Klimaček

Dr GUSTAV HUSAK

Divadlo Aréna, Bratislava (Slovačka)

www.divarena.sk

Reditelj MARTIN ČIČVAK

Dramaturg MARTIN KUBRAN
Scena TOM CILER
Kostimografkinja MARIJA HAVRAN
Video projekcija
PETER KEREKEŠ, MAREK ŠULIK
Fotografije OLEG VOJTIŠEK

Premijera: 16. oktobar 2006.

Igraju
	EMIL HORVAT
	JAN GALOVIČ
	MARIJAN PREVENDARČIK
Dečji hor Slovačkog radija pod vođstvom	ADRIJANA KOKOŠA
Harmonika	VILIJAM MAJER

P O Z O R I Š T E......

DIVADLO ARÉNA - BRATISLAVA

POZORIŠTE ARENA ima od svih bratislavskih pozorišta najdužu tradiciju. Godine 1828. Johan Avgust Sterger dao je da se na desnoj obali Dunava sagradi letnje otvoreno pozorište koje je namenio gledaocima iz širokih narodnih masa. Kasnije se pozorište – opremljeno sada već naprednijom tehnikom - predstavilo bratislavskoj javnosti 1899. Od osnivanja pozorišta sve do kraja drugog svetskog rata u Areni je igralo više mađarskih, austrijskih i nemačkih pozorišnih trupa. Jedna od njih je bila iz, i danas popularnog bečkog pozorišta, Theater an der Wien koje je ovde redovno imalo svoje izvedbe sve do 1921. godine. Na bratislavske gledaoce je nezaboravan utisak ostavio, u to vreme veoma popularan u Evropi, Edvard Klišing - prvi mimičar i komičar kraljevskih pozorišta u Parizu i Londonu. Za pozorište Arena su vezana i rana umetnička iskustva još jedne pozorišne ličnosti - Maksa Rajharta, pozorišnog režisera i maga pozornice, koji je u to vreme još kao vrlo mlad glumac igrao u Areni nekoliko sezona. Gledaoce i pozorišne stručnjake je fascinirao mnogim ulogama, kao na primer u ulozi Franca Mura u Šilerovim Razbojnicima. Savremeno oživljavanje rada pozorišta Arena smatramo nastavkom prve etape u novoj viziji funkcije desne obale Dunava. Po ovom projektu desnoj obali Dunava bi trebalo da bude vraćena njena prvobitna funkcija – da bude društveno i kulturno zaleđe Bratislave. Namera ove savremene koncepcije je da za umetničke ciljeve iskoristi ne samo pozornicu i gledalište, nego sve prostore Pozorišta Arena u što većoj meri. Želimo da ožive kulturnim programima koji će ljudima pružiti široki spektar ponuda. Naši gledaoci su građani celog regiona bez obzira na starosnu dob, ali sa akcentom na mladim ljudima, studentima i deci. Naša koncepcija je namerno zasnovana na brisanju granica između umetničkih žanrova, geografskih granica i brisanju granica ljudske intolerancije.

P R E D S T A V A......

ČAS ISTORIJE

Predstava ovaploćuje fascinantnu konfrontaciju izjava, dokumenata i, pre svega, Husakovih dijaloga iz raznih istorijskih perioda. Na osnovu ovih dokumenata očigledne su činjenice koje nismo znali ili smo ih zaboravili, ali su na život u Slovačkoj imale dalekosežni uticaj. Magija pozorišnog prostora unosi u ovaj dijalog elemente autentičnog doživljaja, ali i distance potrebne za prevrednovanje. Da li vam se čini da je to poglavlje završeno? Zaista? Ljudski, politički, istorijski. Nijedno istorijsko poglavlje nije završeno. Svi događaji utiču i na život danas. Važno je znati kojim su se motivima rukovodili ljudi koji su odlučili o našem životu.

Praško proleće
Razdoblje političke liberalizacije u Čehoslovačkoj koje je počelo januara 1968, a trajalo do avgusta iste godine kada je Sovjetski Savez sa svojim saveznicima iz Varšavskog pakta (izuzev Rumunije) okupirao zemlju. Za vreme Drugog svetskog rata Čehoslovačka je ušla u sovjetsku sferu utjecaja (Istočni blok). Od 1948. u zemlji nije bilo nijedne druge političke stranke osim Komunističke partije, koja je pod direktnom upravom Sovjetskog Saveza. Od sredine šezdesetih, Česi i Slovaci pokazuju sve veću odbojnost prema postojećem režimu. Ove promene odražavale su se u raspoloženju reformističkih elemenata unutar same Komunističke partije koji su uspeli da izaberu Aleksandra Dubčeka za lidera stranke. Dubčekove reforme političkih procesa, koje je on nazivao "socijalizam s ljudskim licem", nisu bile potpuno odbacivanje starog režima, ali sovjetske vođe ove reforme vide kao pretnju hegemoniji nad zemljama Istočnog bloka i ugrožavanje sigurnosti samog Sovjetskog Saveza. Sovjetsko rukovodstvo prvo je pokušalo da zaustavi ili ograniči promene u Čehoslovačkoj serijom pregovora. Kada je to propalo, u noći između 20. i 21. avgusta 1968. vojske Istočnog bloka iz pet zemalja Varšavskog pakta napale su Čehoslovačku. Za vreme invazije između 5.000 i 7.000 sovjetskih tenkova okupiralo je ulice, pratilo ih je 200.000 do 600.000 vojnika Pakta. Više od stotinu ljudi je poginulo. Aleksandar Dubček je pozvao narod da ne pruža otpor. On je uhapšen i odveden u Moskvu, zajedno s još nekoliko saradnika. Naziv Praško proleće skovali su zapadni mediji pošto je događaj postao opštepoznat, pa su ga usvojili i u Čehoslovačkoj. Podsećao je na "Proleće naroda", poetski naziv dat Revoluciji iz 1848.

Gustáv Husák (1913-1991)
Političar, poslednji predsednik Čehoslovačke i zloglasni čehoslovački komunistički vođa u poslednjih dvadeset godina komunizma u Evropi. Rodio se u Dúbravki, danas deo Bratislave, kao sin nezaposlenog radnika. Vrlo rano postaje član Saveza komunističke omladine, a 1933, u dvadesetoj godini i član zabranjene Komunističke partije Čehoslovačke. Za vreme Drugog svetskog rata često ga je zatvarala vlada koju vodi kolaboracionista Jozef Tiso. Posle rata uspinje se na partijskoj lestvici i umnogome doprinosi likvidaciji Slovačke demokratske stranke, koja je 1946. na izborima dobila 62% glasova Slovaka. Od 1954. do 1960. je u zatvoru, jer se protivio neostaljinističkom partijskom vođstvu. Članstvo u Partiji obnovljeno mu je 1963. Kad je Aleksandar Dubček poveo Praško proleće, Husak je bio taj koji je posredovao između otetog Dubčeka i Sovjeta, koje vodi Leonid Brežnjev. Godine 1975. Husak je izabran za predsednika Čehoslovačke, gdje ostaje do 1989, kada ga Havel, Dubček i ostali svrgavaju. Zloglasna tajna policija StB bila je pod njegovom kontrolom. Umro je u Bratislavi potpuno zaboravljen.

Otvoreno pismo disidenta Vaclava Havela predsedniku Gustavu Husaku (april 1975)
"Poštovani gospodine doktore, po našim se preduzećima i službama radi uzorno, rad naših građana daje vidljive rezultate kroz sve bolji životni standard. Ljudi grade kuće, kupuju automobile, rađaju decu, zabavljaju se, žive.
Zašto rade sve to što stvara impozantni utisak potpuno jedinstvenog društva, koje apsolutno podržava svoju vladu? Zato što ih na to nagoni strah. U strahu da će izgubiti svoje mesto, učitelj u školi predaje stvari u koje ne veruje. U strahu za svoju budućnost ih đak posle njega ponavlja. U strahu da neće moći da nastavi studije mlad čovek postaje član Omladinskog saveza i uključuje se u sve potrebne aktivnosti. U strahu da njegov sin ili ćerka neće imati na prijemnom ispitu dovoljan broj bodova prihvata otac najrazličitije funkcije i radi sve šta se od njega traži. U strahu od eventualnih posledica ljudi učestvuju na izborima, odlaze na sastanke i neistinito popunjavaju mnoštvo ponižavajućih upitnika. U strahu da će ih neko odati ne izlažu u javnosti, a često ni privatno, svoje stvarne poglede. U strahu ljudi učestvuju na raznim zvaničnim proslavama, manifestacijama i povorkama, čak odaju druge.
Postignut je red. Po cenu umrtvljenja duha, otupljenja srca i opustošenja života."

(Iz pisma izabrao i u svojoj drami preveo na slovački V. Klimaček)

Decembarske večeri 1989. Čehoslovačka televizija emitovala je abdikacioni govor predsednika Gustava Husaka. “Od mladih dana verovao sam u svetle ideale socijalizma. Gde je bilo grešaka, one su bile u ljudima, a ne u osnovnim idejama.. Ni dan-danas ne vidim u svetu bolja načela, bolju orijentaciju. Zato im i dalje ostajem veran.”
Te večeri Husak je odlazio – kao poslednji od njih. Kao u onom nevinom vicu iz vremena normalizacije, u kome se govori kako ČSSR rešava eventualnu energetsku krizu? Pa, jedan za drugim odu (mislilo se – pobegnu na zapad) a poslednji će da ugasi svetlo.
Možda je mislio nešto slično – ja odlazima, a sa mnom i svetlost, a vi ovde ostajete u mraku i haosu… Ubeđen sam da je, posle svega što je uradio i kroz šta je prošao na putu izgradnje socijalizma, mene i sve nas na kraju prezirao.

Martin KUBRAN

R E Č...S E L E K T O R A......

U periodu kada se, početkom leta, bude održavalo 53. Sterijino pozorje obeležavaće se tačno četrdeset godina od studentske pobune i drugih burnih političkih događaja iz sad već istorijske 1968. godine. Osim društvenih potresa koji je taj pokret prouzrokovao u celom svetu, pa tako i u bivšoj Jugoslaviji, on je imao značajnih odjeka i u umetnosti onog vremena, a prevashodno u teatru. Neki od najznačajnijh lokalnih, jugoslovenskih refleksa ’68. bili su registrovani, između ostalog, i na Sterijinom pozorju, prouzrokujući adekvatnu estetsku i ideološku turbulenciju. Danas, četrdeset godina kasnije, berlinski zid je pao, Evropa se ujedinila, Jugoslavije više nema, a iza nas je, u ovoj zemlji, mučna decenija građanskog rata, a na izmaku je i decenija spore i nedovršene demokratizacije društva i ekonomske tranzicije. Naš teatar posle petog oktobra veoma bojažljivo ulazi u koštac s društvenim i političkim problemima postmiloševićevske Srbije, a socijalistička prošlost ove zemlje je poseban tabu: ona se površno tretira samo kao mračna diktatura, a bez potrebe za kritičkim i dijalektičkim sagledavanjem i eventualnim prepoznavanjem nekih pozitivnih tekovina. U tom kontekstu ni revizionistički ili reformatorski levičarski pokret iz ’68 nema adekvatan tretman.
Takva je situacija u našem pozorištu, ali ne i u evropskom: program Krugova posvećen je, dakle, problematizovanju levičarskog, šezdesetosmaškog nasleđa, i to kako na tematskom tako i na nivou pozorišnog jezika. Pitanja koja otvaraju ovogodišnji Krugovi jesu: kako danas gledamo na ’68 i sve ono što je iz nje nastalo u političkom smislu? da li je danas moguća radikalna politička promena zasnovana na naprednim idejama? da li u savremenom pozorištu postoji i neko estetsko nasleđe tog perioda?

Ivan MEDENICA

P
I
S
A
C

V
I
L
I
J
A
M

K
L
I
M
A
Č
E
K

VILIJAM KLIMAČEK
Rođen 1958. u Trenčinu. Diplomirao opštu medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta "Komenskog", sedam godina radio kao hirurg i anesteziolog na Klinici kardiovaskularne hirurgije u Bratislavi. Jedan od osnivača eminentnog eksperimantalnog pozorišta u Slovačkoj GUnaGU (1985), nezavisne scene koja postavlja isključivo nove drame slovačkih autora a prihvata je uglavnom mlada publika. Od 1993. Klimaček je slobodni umetnik, bavi se književnošću i menadžmentom pozorišta GUnaGU. Umetnički je direktor ovog pozorišta, jedan od reditelja a povremeno i glumac.
Autor pozorišnih, televizijskih i radio-drama, zbirki pesama, eksperimentalnih bajki, operskih libreta i romana.
Sedmostruki nosilac nagrade Alfred Radok (Prag, najbolja slovačka i češka drama godine). Dva puta dobio slovačku nagradu Drama za najbolji dramski tekst u Slovačkoj, a njegovi pobednički komadi igrani su u Kamernom pozorištu Martin, Narodnom pozorištu u Pragu... Njegove drame prevedene su na engleski, nemački, hrvatski, češki, italijanski, turski, arapski.

R E Č...P I S C A ...

Zatvorenik predsednika – predsednik zatvorenika
Predstava sa radnim nazivom „Gustav Husak“ oličava nastavak realizacije koncepcije Pozorišta Arena prema kojoj se predstavljaju ličnosti iz naše istorije. Prva ličnost, do danas kontroverzna, bio je Jozef Tiso. Pozitivne kritike i uspeh ove predstave su nam potvrdili da je to dobar put i da gledaoce zanima ovakav dijalog sa istorijom. Gustav Husak je bio poslednji predsednik Čehoslovačke. U njegovom životu odigrale su se mnoge peripetije i događaji koji su značajno uticali na razvoj Čehoslovačke u prošlosti. Šta je nateralo ovog elegantnog, inteligentnog pravnika da stane na čelo zemlje? Zašto je tako važna ličnost posleratnog perioda završila u zatvoru? I pre svega – ko je bio? Šta se skrivalo iza neprodorne maske njegovog lica? Ta pitanja sebi postavlja tim predstave.
Vilijam KLIMAČEK

R
E
D
I
T
E
L
J

M
A
R
T
I
N

Č
I
Č
V
A
K

MARTIN ČIČVAK
Posle završene gimnazije u Košicama primljen je na pozorišnu režiju na Janačekovu akademiju lepih umetnosti u Brnu. Tokom studija gostovao u češkim i slovačkim pozorištima (Državno pozorište Košice, Pozorište slovačkog narodnog ustanka Martin, Narodno pozorište Brno, Pozorište u 7 i po u Brnu).
Nakon diplomiranja, 1999, postaje glavni reditelj Mahenove scene u Narodnom pozorištu u Brnu (za režiju Bernhardovog Imanuela Kanta dobio Radakovu nagradu za Otkriće godine).Glavni je reditelj praškog Dramskog kluba. Redovno gostuje u operi Pozorišta J. K. Tila u Plzenu i u pozorištu za decu i omladinu Polarka u Brnu. U Narodnom pozorištu u Pragu režirao je Brehtov tekst Dobri čovek iz Sečuana. Napisao je nekoliko pozorišnih komada. Njegova drama Kuća u kojoj se to dobro radi veoma dobro je prihvaćena ne samo u Brnu i Košicama već i u Budimpešti, Novom Sadu i engleskom Norviču (sam je režirao u londonskom Grace Theater / nagrada Critic’s choice. Za Ženeove Sluškinje u Dartingtonskom koledžu dobio nagradu kritike na Festivalu u Edinburgu. Radi kao predavač na brnskoj Janačekovoj akademiji lepih umetnosti.

.O r g a n i z a t o r...z a d r ž a v a...p r a v o...i z m e n e...p r o g r a m a.