52. STERIJINO POZORJE 2007.

S E L E K C I J A...N A C I O N A L N E...D R A M E...I...P O Z O R I Š T A

Sterijino pozorje

Novi Sad

26. maj - 4. jun 2007.

F
O
T
O

A
L
B
U
M

S R E D A...-...3 0....M A J...2 0 0 7.

SNP - Scena "Jovan Đorđević" - hinterbina

19:30

Vilijam Šekspir, Jan Kot

CIRKUS ISTORIJA

BITEF i Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

www.jdp.co.yu

Režija, dizajn scene, kostimi i izbor muzike
SONJA VUKIĆEVIĆ

Video art
SLOBODAN MIJIN

Predstava traje 65 minuta, bez pauze
Premijera 24. septembra 2006, na Festivalu BITEF

Makbet	BRANISLAV LEČIĆ
Hamlet	ANITA MANČIĆ
Kralj Lir	DRAGAN MIĆANOVIĆ
Otelo	TAMARA VUČKOVIĆ
Ričard III	HRISTINA POPOVIĆ
Tit Andronik	MIRA ĐURĐEVIĆ
Jan Kot	MILOŠ VLALUKIN
Klovn	MARKO ILIĆ
Balerine	ANA STAMENKOVIĆ MARIJA GRBIĆ TIJANA KRSMANOVIĆ

P R E D S T A V A......

VELIKI MANJEŽ ISTORIJE

U svojoj antologijskoj, uveliko već klasičnoj analizi istorijskih hronika Viljema Šekspira, Jan Kot je prepoznao funkcionisanje jednog nemilosrdnog i bespogovornog principa, koji je nazvao Veliki Mehanizam Istorije. Ovaj princip podrazumeva, kao što je dobro poznato, da se istorijsko kretanje svodi na jedan začarani, pakleni krug, u kome svaki uspon na vlast počinje kao pravedna borba protiv tiranije, a neminovno se završava u novoj tiraniji...
Čini se da danas, još više nego pre četrdesetak godina kada je nastajala Kotova studija, ovakvo shvatanje istorije ima potpore u aktuelnim događajima, u jednom svetu u kome su nestale i poslednje utopije, ideali, opšti interesi. Taj doživljaj sveta i istorije deli i Sonja Vukićević i prevodi ga, svojom umetničkom imaginacijom, u jednu snažnu i metaforičnu viziju – u viziju cirkusa. Kotovsko besmisleno kretanje u krugu zločina postaje, u viziji Sonje Vukićević, groteskni cirkuski manjež, u kome se surovo i bespoštedno – a naizgled tako veselo – izlažu, ponižavaju i mrcvare ljudska tela i duše. Pored opšte desakralizacije i isticanja njene groteskne prirode, ove redukovanje istorije na cirkus ima još jedan važan aspekt: ono ukazuje na savremenu pomamu za medijskom (zlo)upotrebom političkih i istorijskih događaja, na voajerističko naslađivanje, uz kokice i sladoled, nad istorijskim kataklizmama koje se, zahvaljujući televiziji, odigravaju pred našim spokojnim pogledom.
Svaki cirkus se sastoji od numera. U predstavi Cirkus Istorija Sonje Vukićević i numere dolaze iz Šekspirovog dela: svaka cirkuska tačka – veoma originalna i začudna u svojoj koreografskoj postavci – praćena je tekstovima iz Šekspirovih istorijskih hronika i tragedija, ili Kotovim komentarima. Ali, ti tekstovi nisu dati u obliku klasičnih dramskih situacija, s izgrađenim likovima, odnosima, sukobima; u svakoj cirkuskoj numeri nastupa samo po jedan glumac i on govori Šekspirove "čiste misli“, kako ih autorka naziva – misli o istoriji, vlasti, ratovima, zločinu, krivici... Pošto glumci ne predstavljaju konkretne likove, već govore, uz izvođenje cirkuskih veština, destilovane Šekspirove misli, prestaju da budu važne neke indivudalne odlike – godine, pol i izgled – pa tako reči Ričarda III može da izgovara žena, a Kralja Lira mladić; po rečima same Sonje Vukićević, misao nema pol. Izbor i kompilacija tekstova iz jedne pojedinačne drame su, dakle, sprovedeni na osnovu krajnje slobodnih asocijajcija, ali je, zato, u rasporedu drama, u njihovom međusobnom nadovezivanju, izvršena određena gradacija.
Počinje se od Tita Andronika, Šekspirove početničke tragedije, naivne i preterane u prikazu bestijalnih i besmislenih zločina. Nastavlja se s Otelom, u kome je zločin već ozbiljan i organizovan, ali se zadržava u sferi privatnog, motivisan je najnižim strastima i ostvaruje ograničen domet. Slede ga Makbet, u kome se zločin uzdiže već na nivo državnog projekta, i Ričard III gde, takođe, imamo organizovani državni zločin, ali koji, u svojoj ingenioznoj monstruoznosti, gubi osnovnu funkciju i poprima gotovo apstraktne,estetske konture – prerasta u samodovoljan i samodopadljiv čin. Zatim dolazi Kralj Lir u kome nagomilani zločini ne ostvaruju efekat samo u sferi privatnog i javnog života, već pokreću i prirodne sile, dobijaju odgovarajući odjek u sveopštoj pobuni prirode. Na kraju dolazi tragedija Hamlet, ali ne zato što bi ona, kao što se pretpostavlja, trebalo da predstavlja svojevrsni vrhunac u prikazu krvavog traga istorije: naprotiv, u njemu Sonja Vukićević pronalazi malu, ali bitnu šansu za rađanje novog, pravednijeg čoveka i sveta.
Iz Mehanizma Istorije nema izlaska, on melje sistematično i beznadežno; Cirkus Istorije, ipak, zaustavlja svoj manjež i rasgrće jedno krilo svoje šatre, puštajući svetlost da bar priviri unutra.

Ivan MEDENICA

R E Č...S E L E K T O R A......

Polazište za svoj autorski projekat, Sonja Vukićević pronalazi u esejima Jana Kota o Šekspiru, u konceptu Velikog Mehanizma Istorije – pesimističkog shvatanja istorije kao besmislenog lanca zločina. To šekspirovsko kretanje u večnom krugu zločina postaje, u autorkinoj vrlo originalnoj i uzbudljivoj viziji, groteskni cirkuski manjež, u kome svaka nova numera surovo i bespoštedno mrcvari ljudska tela i duše. U ovoj veoma zahtevnoj predstavi, koja od izvođača traži glumačku, plesačku, žonglersku i akrobatsku veštinu, nastupa grupa vrhunskih dramskih glumaca.

Ivan MEDENICA

A
U
T
O
R

S
O
N
J
A

V
U
K
I
Ć
E
V
I
Ć

SONjA VUKIĆEVIĆ
Kao član Baleta beogradskog Narodnog pozorišta odigrala je celokupni klasični i neoklasični repertoar. Najznačajnije uloge u matičnoj kući: Mirta u Žizeli (koreografija Leonid Lavrovski), Darinka u Darinkinom daru (kor. Vera Kostić), Debora u Golemu (kor. Dimitrije Parlić), Afrodita u Trijumfima Afrodite (kor. Šparemblek), Kapetan Kuka u Petru Panu (kor. Vera Kostić); uloge u baletskim predstavama Popodne jednog fauna (kor. Duško Trninić), i Ohridska legenda (kor. Dimitrije Parlić), kao i baletski divertisman u operi Karmen. Sve ove uloge su nagrađene.
Radila je koreografije za dramske predstave koje su režirali vodeći reditelji bivše Jugoslavije i Srbije – Dušan Jovanović, Ljubiša Ristić, Haris Pašović, Gorčin Stojanović, Irfan mensur, Ivana Vujić, Nikita Milivojević, Radmila Vojvodić, Branislav Lečić, Aleksandar Popovski, Sašo Milenkovski. Sarađivala je i sa stranim rediteljima: C. Johnson (Kralj Lir), M. Hocker (Natio)...
Značajni deo njenog opusa predstavlja koreografski rad u dramskim predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji počinje sredinom osamdesetih: Dozivanje ptica (reditelj H. Pašović), Lakrdijaš, Plava ptica, Nižinski (reditelj I. Mensur), Poslednji dani čovečanstva, Majn Kampf (reditelj G. Stojanović), Saloma (reditelj Roman Vitjuk). Za ove predstave dobila je više godišnjih priznanja JDP-a.
Za prvo izdanje međunarodnog festivala u Ćividaleu, sa rediteljskom Ivanom Vujić radi predstavu Medeja po istoimenoj drami Arpada Genca.
Od sredine devedesetih počinje samostalnu koreografsku i rediteljsku karijeru u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Tu ostvaruje četiri autorska projekta: Makbet/ONO (1996), prema tragediji Vilijama Šekspira, muzika Zoran Erić; Alchajmer (1998); Proces, prema romanu Franca Kafke, muzika Zoran Erić (1998); Mrak letnje noći, prema komediji San letnje noći V. Šekspira (1999).
Aktivno sarađuje s rediteljem Tomažom Pandurom. Igrala je u njegovim predstavama Hazarski rečnik i Sto minuta, kao i u višemesečnim pripremama projekta Kaligula, prema Kamijevoj drami. S predstavom Sto minuta gostovali su na festivalu u Ćividaleu i realizovali dvomesečnu turneju u Španiji, od Tenerifa do Madrida.
Osvojila je tri Zlatne kolajne na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, nagradu publike na Bitefu za "Pomračenje”, gostovala po celom svetu, učestvovala u Bolonji kao scenograf na "Futur šou”, igrala deset dana po dve predstave u teatru "La Mama” u Njujorku. Jedini je naš umetnik kome je čuveni list "Herald tribjun” posvetio naslovnu stranu. U poslednje vreme počela je da se bavi i skulpturom, pa je već imala dve izložbe u Beogradu i Puli, a početkom oktobra i na internacionalnom bijenalu u Pančevu.
Na predlog Vide Ognjenović, predsednika Saveta Bitefa, radi na prvoj samostalnoj produkciji u četrdesetogodišnjoj istoriji ovog festivala, projektu Cirkus Istorija.
Učešće u filmovima: Vukovar jedna priča (Riđokosa veštica), 1994; Tango je tužna misao koja se pleše (1997).

R E Č...R E D I T E L J A ...

CIRKUS JE NEŠTO TUŽNO

Recite ukratko o čemu je reč u Vašoj predstavi?
– Predstavu sam radila kroz šest Šekspirovih tragedija, jer je bezvremeni pisac, kao i kroz delo Jana Kota "Šekspir, naš savremenik” koji briljantno analizira Šekspira, ali govori i o velikom mehanizmu, ali apstraktnom. Predstava vodi raspravu sa istorijom, vremenom, čovekom, ljudskim rodom i bavi se anatomijom zločina. Kroz predstavu imamo i gradacije zločina i služimo se pomagalima kojima se zločin izvodi. Forma je cirkusa, a cirkus je uvek nešto tužno! U predstavi se igra čista misao.
Lečić igra Magbeta, Anita Mančić Hamleta, dok je Vaša kćerka Hristina, koja kod Pandura igra sve Tesline žene, ovde u ulozi Ričarda Trećeg. Nije prvi put da glumice igraju muške likove i obrnuto. Šta je kod Vas kao reditelja, koreografa, scenografa, a potpisujete i izbor muzike i kostima, uticalo na ovakvo rešenje?
– Zato što je misao uvek bespolna! U svakoj mojoj predstavi imam stav o vremenu u kojem živim i volim da odašiljem apstraktne poruke. Rad je bio divan i rekla bih plemenit sa sjajnim glumcima, inače mojim dobrim prijateljima. Jer, ne može bilo ko da, na primer, igra misao Magbeta ili Otela, Lira, Titusa Andronikusa... Izabrala sam i prostor Starog sajmišta jer ima jaku istoriju i odiše istom emocijom kao predstava "Cirkus istorija”. Vlasnik tog prostora Miodrag Krsmanović želi da taj prostor počne da diše avangardnim teatrom i uspeo je da dovede Bitef i tako ostvari svoj, ali i moj san. A sve je počelo od moje ideje koju je podržala Vida Ognjenović, pa su tako obezbeđena i sredstva iz budžeta Sekretarijata za kulturu grada i drugih sponzora.
Iz programa vidimo da uz vrhunski glumački ansambl i gimnastičarke, imate i video materijal koji je uradio Slobodan Mijin, slikar, kao i druge saradnike, jer projekat očigledno nije nimalo jednostavan.
– Moram da kažem da sam imala mnogo veće ambicije, da koristim svetlosne efekte čuvene engleske grupe DV-eight, ali na žalost, dobila sam skromnu svetlosnu tehniku. Čak je i video-bim zastareo. Ipak, nadam se da će to nadoknaditi inteligentni, veliki glumci koji veruju u moju ideju. Naš rad je bio takav da smo sada kao porodica.
Da li je predstava deo tog kruga verbalno-neverbalnog teatra i koliko su predstave Bitefa uticale na Vašu estetiku?
– Koristim paralelno tekst, film, video, muziku i koreografiju. Ali i cirkuske veštine!
Pretpostavljam da Lečić koristi i svoje poznavanje karatea?
– Ne želim da otkrivam tajnu, jer svako ima svoju veštinu. Prvi put glumci prikazuju svoje veštine na sceni što nikad do sada nisu uradili. Probali smo dugo, od sredine maja, sa kratkom letnjom pauzom.
Pošto je to prva Bitefova produkcija, da li će predstava nastaviti da se prikazuje u Bitef teatru, ili nekom drugom prostoru?
– Moram da kažem da nisam videla neku veću zainteresovanost Bitefa, to zaista moram da istaknem, ali se nadam da će Jovan Ćirilov i Anja Suša prodati predstavu, ako je zaista uspešna.
Uostalom, svi smo mi deca Bitefa, školovali smo se na njegovim predstavama i mislim da je "Cirkus istorija” simbioza svih estetika.

Sonja VUKIĆEVIĆ - Mirjana RADOŠEVIĆ (Politika, 13. septembar 2006.)

K R I T I K A......

Istorija kao trajni cirkus
Premijera je bila repriza, a repriza premijera zbog zlosrećnog agregata u "Posejdonu" na Starom beogradskom sajmištu, sjajnom pozorišnom prostoru u kojem je predstavljena (sa zadrškom) "Cirkus istorija" prva produkcija Bitef teatra na Bitef festivalima uopšte, sa autorskim potpisom dobro znane balerine,koreografa i reditelja Sonje Vukićević.
Ako volite veštine cirkuske umetnosti (nikada ne znam da li je cirkus umetnost ili veština), ako se divite žonglerima, klovnovima, vratolomnoj vožnji na koturaljkama, gimnastičkoj efektnoj igri i ostalom bogatstvu u svetu veoma cenjene zabave, koja kod nas nema tradiciju(!?), onda predstavu "Cirkus istorija" možete pratiti kao veoma zadovoljan gledalac diveći se umeću naših poznatih glumica i glumaca u sasvim različitim "ulogama" od onih u kojima smo navikli da ih gledamo. I ako bismo ovu predstavu doživljavali samo kao niz cirkuskih odlično postavljenih i izvedenih tačaka i tada bismo mogli biti oduševljeni efektnim nastupom svih njenih izvođača.
No, taj cirkuski mehanizam bio je samo način da Sonja Vukićević ispriča priču o zločinima, njhovoj tradaciji, njihovoj muzici i njihovom trajanju tokom ljudske istorije. Pri tom se mudro služila temama i likovima iz Šekspirovih istorijskih hronika i tragedija.
Poklonivši punu pažnju "gradaciji zločina" Sonja Vukićević je Šekspirove "čiste misli" o istoriji, vlasti, krivici, krvnicima, ratovima izabrala i kompilirala na osnovu "krajnje slobodnih asocijacija" počevši od "Tita Andronika", preko "Magbeta", "Ričarda III" do "Kralja Lira" i "Hamleta".
U prostoru cirkuskog manježa ona je stvarala svojevrstan snažan i bolan Veliki Manjež Istorije krvavog traga u kojem su na zadivljujući način glumice govorile tekstove muških, a glumci ženskih Šekspirovih likova. Sa te tako zamišljene scene struji unisono dramatičan i dinamičan impuls svih izviođača od kojih bi svaki ponaosob zasluživao posebno biranim rečima obrazloženu pohvalu.
No, za ovu priliku zadovoljimo se da pomenemo njihova imena, kao članova umetničke zajednice, koja je verovala Sonji Vukićević i njenim idejama, a čiji je umetnički domet i pri prvom susretu sa ovom predstavom širokih tokova i bujnih račvanja u delte stvarnog, ne samo pozorišnog života. A, to su Anita Mančić, Tamara Vučković, Hristina Popović Mijin, Mira Đurđević, Branislav Lečić, Dragan Mićanović, Miloš Vlalukin, Marko Ilić i tri ljupke i spretne devojčice - gimnastičarke Tatjana Krsmanović, Ana Stamenović i Marija Grbić.
I na kraju ostaje pitanje da li je u ovoj predstavi o istoriji kao trajnom cirkusu,ipak, pronađen bar jedva vidljivi put ka "snovima o svetu bez zločina"? Autorka tvrdi da jeste, jer "Cirkus istorije" zaustavlja svoj manjež i "razgrće jedno krilo svoje šatre, puštajući svetlost da bar proviri unutra". Nadajmo se da je to istina koja nas očekuje i zaželimo ovoj odličnoj predstavi zaslužene uspehe i na našim i na inostranim pozornicama.

Milica ZAJCEV (Danas, 30. septembar - 1. oktobar 2006.)

Istorija i beznađe
Materijalizujući tezu da je Šekspir bio pop umetnik par exelance, Cirkus Istorija Sonje Vukićević predstavlja velike individualne i društvene drame u ultimativnoj pop formi koja impresionira svojom odmerenom spektakularnošću, kao i nizom kritički utemeljenih, poetsko-filozofskih misli.

Ana TASIĆ (Politika)

Kronika užasa
Dok glumci neprestano zasipaju publiku strelicama osvještenih misli iz Shakespeareova opusa, "Cirkus Istorija" funkcionira kao pismo strašnih namjera i krvava povijest u čistom stanju u isto vrijeme. Predstava lebdi na tankoj oštrici između humanosti i potpunog onečovječenja: izbrisan je ljudski rod i njegove osobine, etika, estetika i moral, da bi se pokazalo da ono što je vrijedilo prije stotinu godina, danas više ne vrijedi i da svijet ovako sebičan više ne može naprijed.
Bojan MUNJIN (Feral Tribune)

Cirkus Istorija je koreodrama spektakl koji baštini najbolja iskustva autorskog rukopisa Sonje Vukićević. Najveće vrednost ove predstave su njeni protagonisti. Nismo navikli da naši glumci igraju, pevaju, izvode akrobacije i sve vreme, dramski precizno i upečatljivo, govore tekst. Od sad više ništa nije kao pre!
Slobodan SAVIĆ (Glas javnosti)

.O r g a n i z a t o r...z a d r ž a v a...p r a v o...i z m e n e...p r o g r a m a.