 |
|
|
|
S E L E K C I J A..."K R U G O V I" |
 |
Sterijino pozorje |
|
Novi Sad |
|
26. maj - 4. jun 2007. |
|
|
F
O
T
O
A
L
B
U
M
|
|
 |
|
|
S R E D A...-...3 0....M
A J...2
0 0 7. |
SNP
- Scena "Pera Dobrinović" |
|
21:30 |
|
|
|
Marius Ivaškevičius
MADAGASKAR (MADAGASKARAS)
Valstybinis Vilniaus Mažasis Teatras (Malo državno pozorište Viljnus), Viljnus (Litvanija)
|
|
|
|
Reditelj RIMAS TUMINAS
Pomoćnik režije ARVYDAS DAPŠYS
Scenograf i kostimograf VILMA MASTEIKIENE
Kompozitor FAUSTAS LATENAS
Premijera:
28. 29 septembar 2004.
Predstava traje 1 sat i 45 minuta |
|
|
|
|
Majka |
EGLE GABRENAITE |
|
Otac |
ARVYDAS DAPŠYS |
|
Kazimieras Pokštas |
RAMUNAS CICENAS |
|
Sale |
GINTARE LATVENAITE |
Mile |
VALDA BIČKUTE |
Hele |
VAIDA BUTYTE |
Veronika |
ILONA KVIETKUTE |
Oskar |
MANTAS VAITIEKUNAS |
Francuz |
LEONARDAS POBEDONOSCEVAS |
Steponas |
AUDRIUS BRUŽAS |
Stasys |
JOKUBAS BAREIKIS |
Litvanci |
JOKUBAS BAREIKIS, AUDRIUS BRUŽAS, BALYS LATENAS, |
|
VYTAUTAS RUMŠAS, INETA STASIULYTE |
Vojnici |
AUDRIUS BRUŽAS, BALYS LATENAS |
|
|
|
|
| MALO DRŽAVNO POZORIŠTE, VILjNUS (Litvanija) |
|
|
|
Osnovano u novoj zgradi smeštenoj u samom centru litvanske prestonice, u jesen 2005. Malo državno pozorište iz Viljnusa spada u najatraktivnije, ne samo među pozorišnim prostorima, već i kulturnim znamenitostima grada uopšte. Duh teatra koji na poseban način povezuje prošlost i sadašnjost, nadživevši godine i modernizam, može se osetiti u arhitekturi, enterijeru i predstavama.
Dugo bez sopstvene scene, uživajući slavu više u inostranstvu nego u Litvaniji, Malo državno pozorište iz Viljnusa je danas poznato po mnogo čemu: studentima i poslovnom svetu, umetnicima ali i ljudima koji nemaju veze sa umetnošću. Upravo zato što je moto ovog pozorišta Otvoreni teatar, njegova suština je da uspostavi kontakt sa svima koji ovde dolaze na predstave, da govori jezikom koji svi razumeju i da u isto vreme koristi jezik vrhunskog umetničkog performansa. "Otvorenost” Malog državnog pozorišta iz Viljnusa ima i svoju praktičnu stranu: otvoreno je i prema različitim umetničkim, kulturnim i drugim inicijativama, obrazovnim i poslovnim događanjima.
Malo državno pozorište iz Viljnusa se nalazi u broju 22, Gediminas Prospect, glavnoj ulici u Viljnusu, gde je početkom 20. veka funkcionisalo društvo po imenu Ruta, koje je bilo važno za litvansku kulturu. Ruta je organizovala koncerte, predavanja i pozorišne predstave. Najistaknutiji ljudi iz sveta kulture toga vremena i potpisnici Dekreta o nezavisnosti su učestvovali u aktivnostima društva. Od samog početka, zgrada je bila obavijena duhom izuzetnosti, aurom legende, povezana sa najpoznatijim imenima poput Mikalojusa Konstantinasa Čiurlionisa - najpoznatijeg litvanskog slikara i simboliste, kao i sa drugim poznatim imenima kao što su Czeslaw Milosz i Jascha Heifetz. I arhitektura zdanja je takođe izuzetna: pozorišna dvorana ima jedinstvenu staklenu tavanicu; u celoj Evropi su preživele samo dve ovakve tavanice: ovde, u Viljnusu, i u Pragu. Scena Malog državnog pozorišta iz Viljnusa je takođe neobična: nasuprot svim drugim pozorištima, ona nije crna već svetla. Unutrašnjost prostorija ovog teatra odiše modernim spojem između autentičnog mešanja 19. i 20. veka i modernizma.
No, Malo državno pozorište iz Viljnusa privlači svoju publiku ne samo izuzetnom arhitekturom ili legendarnošću, već i repertoarom visokih umetničkih ostvarenja. I dalje bez sopstvene matične kuće, pozorište je mnogo gostovalo i još davno ostvarilo međunarodnu slavu i priznanje. Predstave koje je postavio direktor Rimas Tuminas Vinograd višanja, Osmehni nam se, Gospode, Maskenbal, Madagaskar, gostovale su u mnogim zemljama - od Švedske do Italije, Južne Koreje do Meksika - i nagrađivane velikim brojem prestižnih nagrada. Nakon ture po velikoj Britaniji 1999. sa predstavom Maskenbal, nastupajući ansambl Malog državnog pozorišta iz Viljnusa je pohvaljen kao jedan od najboljih u svetu od strane engleske štampe. Naravno da ovom uspehu ne doprinosi samo originalnost i veština reditelja već i izuzetna glumačka ekipa koja se formirala tokom dugog niza godina.
Repertoar Malog državnog pozorišta iz Viljnusa ukupno broji preko deset predstava od kojih je većinu postavio upravnik pozorišta Rimas Tuminas. Otvoreni teatar, koji Tuminas i dalje neguje, predstavlja teatar slobode, majstorske veštine i lakoće. To je teatar koji se izdvaja svojom vernošću prema kulturnom nasleđu i tradiciji, posvećenošću "staromodnim” konceptima i osećanjima. "U pozorištu se mora slaviti život. Moraju se otvoriti ponori od kojih se gledaocima vrti u glavi od količine života, moraju se bar za tren zaljubiti”, kaže Tuminas. Njegovo pozorište je meka za sve one koji slave život. |
|
|
|
|
|
|
Priča o "Madagaskaru” je smeštena u Litvaniju u periodu između 1912 - 1945. Vrteška ideja se okreće u Litvaniji koja tek što je proglasila nezavisnost. Novi intelektualci razmatraju šta učiniti sa ovom novom državom, kojim pravcem krenuti, šta bi ona trebalo da bude. Čak se i o najneverovatnijim idejama diskutuje kao o ozbiljnim projektima. Na kraju krajeva, svi veliki utopisti su ostali usamljeni i bez priznanja.
Prototip glavnog lika Kazimierasa Pokštasa je čuveni litvanski geopolitičar Kazys Pakštas (1893-1960). Bilo bi teško pronaći drugu osobu u Litvaniji 20. veka, a koja bi imala tako mnogo kulturoloških, geopolitičkih i društvenih ideja, tako mnogo neustrašivih projekata i vizija. Geograf, putnik i javna ličnost Kazys Pakštas (1893-1960), nazivan je i "ministrom propagande bez ministarske titule","učesnikom marša za slobodnu Evropu","Uliksom","litvanskim nomadom","patriotskim tornadom","narodnim glasnikom","narodnim apostolom","litvanskim Ciceronom”, upoređivan je sa A. Linkolnom i A. von Humboldtom. Ovo je bila ličnost iz Kolumbije koja je čitavog svog života stremila ka novim prostorima. Kazys Pakštas je jedinstven po svojoj neposrednoj akciji koju je preduzeo kako bi Litvaniju i Centralnu Evropu zaštitio od raznoraznih pretnji - umesto da se borio samo retorskim umećem. Ove akcije su se odnosile i na njegove pokušaje da stvori Uniju Demo-Hrišćana Centralne Evrope, i dalje, "rezervnu otadžbinu”, takozvanu Dausuvu, kao i ideju o Baltoskandinavskoj konfederaciji. Tražio je da premesti Litvaniju u Afriku jer je predosećao sudbinu svoje zemlje.
Još jedan prototip lika po imenu Sale, jeste eminentna litvanska pesnikinja Salomeja Neris (1904-1945). Ona se danas smatra najznačajnijom pesnikinjom perioda nezavisnosti; na koju se i dalje gleda s prekorom zbog saradnje sa komunistima. Ona je 1940. bila uvrštena u delegaciju koja je otišla u Moskvu da zatraži da se okupirana Litvanija prihvati ustavom Sovjetskog Saveza. Umrla je od raka, u bolnici u Moskvi, 1945.
Pakštas i Neris se zapravo nisu nikada sreli. Ovo je bila Tuminasova ideja. Marius Ivaškevičius je ostale prototipove odabrao prema jedinom kriterijumu: svi su bili veliki utopisti, idealisti koji su imali ogromne vizionarske ciljeve i sulude ideje. I svi su doživeli pad. Prema piscu, bio je veoma radoznao da otkrije šta bi se moglo dogoditi da su se ovi ljudi sreli. Još jedan fantastičan susret se odigrava u Parizu, u Oskarasovom stanu. Prototip Osakarasa je Oscar Milosz (1877-1939), koji je bio poznati litvanski, poljski i francuski pisac, mistik i litvanski ambasador u Francuskoj.
Jezik kojim govore likovi u "Madagskaru” nije savremeni litvanski, već je nalik jeziku kakvim se govorilo u periodu između dva rata. Upotrebom ovako posebnog vokabulara, Ivaškevičius je oživeo sopstvenu viziju litvanskog jezika. |
|
|
|
R
E Č...S
E L E K T O R A...... |
|
|
|
|
Najčuvenije delo savremene litvanske dramaturgije, Madagaskar Mariusa Ivaškevičiusa, zasniva se na stvarnim ličnostima i događajima: konkretno, na apsurdnom utopističkom projektu da se, u periodu kratkotrajne nezavisnosti Litvanije početkom 20. veka, a zbog stalne ruske pretnje, osnuje "rezervna“ država za ovu malu naciju na ostrvu Madagaskar. Rimas Tuminas, pored Nekrošijusa i Koršunovasa, vodeći litvanski reditelj, postavlja ovu dramu putem groteskne glumačke igre i minimalističkog, višenamenskog i metaforičnog prostora, stvarajući tako komično-onirični svet u kome se mešaju nežna osećanja prema suludim utopistima i podsmeh njihovim projektima nastalim iz nacionalnih frustracija.
Ivan MEDENICA |
|
|
P
I
S
A
C |
|
 |
M
A
R
I
U
S
I
V
A
Š
K
E
V
I
Č
I
U
S |
|
|
MARIUS IVAŠKEVIČIUS, dramski pisac
Marius Ivaškevičius je rođen 1973. On je trenutno najpopularniji dramski pisac u Litvaniji. Studirao je filologiju na univerzitetu u Viljnusu. Do sada je objavio: Kome trebaju deca?, 1996; Priča sa oblaka, 1998. Njegova drama Sused je 1998. godine pobedila na takmičenju za Novu litvansku dramu i producirana od strane litvanskog Pozorišta mladih u saradnji sa festivalom Kretanja u novoj drami i litvanskim pozorištem Žaltvyksle iz Čikaga. Drame 8-230, ja sam i Mališ su bile naručene i predstavljene kao tekst na festivalu Kretanja u novoj drami 2000. i 2001. Predstavu Mališ je režirao sam Marius Ivaškevičius a produciralo Oskaras Koršunovas Teatar 2002. godine. Predstava Mališ je 2002. dobila nagradu za najbolju produkciju litvanske predstave. Predstava Sused je prvi put kao tekst međunarodno predstavljena na Avinjonskom festivalu 2000. Ivaškevičius je 2003. napisao dramu Madagaskar koju je režirao jedan od najistaknutijih litvanskih reditelja Rimas Tuminas, u Malom pozorištu Viljnus, u saradnji sa festivalom Kretanja u novoj drami 2004. Madagaskar je 2004. osvojio nagradu za Najbolju litvansku knjigu u okviru takmičenja koje je organizovao Institut za litvansku kjniževnost i folklor. Izvedba Madagaskara je osvojila nagradu za Najbolju produkciju litvanske predstave u 2004. i zaslužila nagrade na međunarodnim festivalima u Latviji i Poljskoj. Takođe je izvedena i na Bečkoj nedelji festa (Wiener Festwochen), Baltičkom krugu (Baltic Circle) (Finska), kao i pozorištima u Rusiji i Belgiji.
Ivaškevičius je 2005. napisao svoju petu po redu dramu Zatvoreni grad u saradnji sa međunarodnim projektom SEAS i Intercult (Švedska). Postavljena je od strane samog autora a producirana od strane Audronis Liuga produkcijske kuće. Poslednja Ivaškevičiusova predstava je Pokriveni (2006). Neke od njegovih drama su prevedene na engleski, francuski, poljski, nemački, italijanski, mađarski, finski i ruski. Predstava Malysh je takođe izvedena u Napulju, dok je Sused postavljen u Helsinkiju. Ivaškevičius je, između ostalog, uradio i dokumentarac pod nazivom Ja idem iz1999; Punsk kratke priče iz 2000, kao i Duplo na mostu iz 2004, koji je režiran u saradnji sa V. Navasaitisom. |
|
|
|
|
U ovoj predstavi je Madagaskar simbolično mesto na koje bi se preselila Litvanija. Međutim, neki od političara međuratnog perioda nisu ga baš simbolično doživljavali. Zatim je ideja geografa Kazysa Pakštasa o litvanskoj kolonizaciji Afrike bila veoma uticajna i urgentna. Litvanija je samu sebe doživljavala kao izolovano ostrvo jedne nacije među drugim velikim nacijama; pa zašto je onda ne premestiti na stvarno ostrvo? Reditelj i ja smo Litvaniju između dva rata doživeli kao fenomen u potrazi za adaptacijom. Ova potraga koja je trajala dvadeset godina je naravno smešna, ali i predivna. Na neki način, evo nas ponovo na početku potrage za nečim što onomad nije pronađeno.
|
|
|
|
R
E
D
I
T
E
L
J |
|
 |
R
I
M
A
S
T
U
M
I
N
A
S |
|
|
Vođa Malog pozorišta iz Viljnusa RIMAS TUMINAS, spada među najistaknutije reditelje savremenog litvanskog teatra. 1978. je diplomirao na moskovskom Institutu za umetnost Lunacharsky (GITIS), a već sledeće godine započeo svoju karijeru u Državnom Akademskom Dramskom Pozorištu i svojim prvim radovima već odskočio od redovnog repertoara ovog pozorišta. U predstavama koje on režira svakodnevni život neprimetno sklizne u poeziju, drama poprima notu suptilne ironije a svaki detalj na sceni budi emocije kod publike. Njegovim predstavama ne dominira rediteljsko umeće i njegovi efekti, već glumački performans koji je razigran i pun improvizacije. U predstavama Malog pozorišta glume najtalentovaniji litvanski glumci:
Arvydas Dapšys, Egle Gabrenaite, Gediminas Girdvainis, Sigitas Račkys, Arunas Sakalauskas, Andrius Žebrauskas, kao i mladi glumci, Tuminasovi nekadašnji studenti.
Strana pozorišta veoma rado pozivaju Tuminasa na saradnju. Takođe, Tuminasove litvanske predstave su obišle mnoge zemlje i međunarodne festivale.
Za svoje predstave Galilej, Vinograd višanja i Osmehni nam se, Gospode, Tuminas je 1994. dobio Nacionalnu nagradu Republike Litvanije.
1994. pozorišni kritičari iz Litvanije su predstavu Osmehni nam se, Gospode izabrali za najbolju predstavu sezone, a Tuminasa za najboljeg reditelja te pozorišne sezone.
Za svoju predstavu Maskenbal koja je rađena po drami Mikhaila Lermontova, Tuminas je 1997. izabran za najboljeg reditelja godine.
Predstava Maskenbal je 1997. dobila Gran Pri na međunarodnom pozorišnom festivalu KONTAKT’97 u Poljskoj.
1998. predsednik Republike Litvanije je nagradio Tuminasa Ordenom Velikog vojvode Gediminasa trećeg stepena, za svoj doprinos nacionalnoj kulturi.
1999. predstava Maskenbal je nagrađena najvišim priznanjem ruskog teatra Zlatnom maskom, za najbolju stranu predstavu prikazanu u Rusiji.
2000. Tuminas je dobio Nagradu ruske vlade za svoj doprinos ruskoj književnosti i umetnosti.
2000. predstava Mi izvodimo Šilera po Šilerovom romanu Meri Stjuart koja je izvedena u moskovskom Sovremennik teatru, osvojila je nagardu Galeb za najbolju predstavu sezone.
2004. predstava Madagaskar je osvojila specijalnu nagradu litvanskog Ministarstva kulture za najbolju produkciju nacionalne drame.
2005. Madagaskar je osvojio prvu nagradu na Baltičkom festivalu savremene drame VIEW’05.
2005. Tuminas je dobio nagradu za najboljeg reditelja na međunarodnom pozorišnom festivalu KONTAKT’05 za izvođenje predstave Madagaskar. |
|
R E Č...R
E D I T E L J A ... |
|
|
|
|
|
|
|
Svako od nas se u potrazi za bilo kakvim istorijskim kontekstom uvek vraća u detinjstvo. Sopstveno trajanje ne možemo shvatiti ako se ograničavamo samo datumom rođenja. Svi mi potičemo iz neke prošlosti. (...)
Ideja je stvoriti život na sceni, potpuno drugačiji od stvarnosti ali veran i dosledan sopstvenim zakonima. Stvoriti nekoliko nezavisnih pozorišnih priča u jednoj predstavi, a da se pritom zaplet iste ne menja. Samo je u takvom životu, u takvim pričama, moguće razumeti perspektivu i ljude. Najvažnija stvar u pozorišnoj umetnosti je mašta - ne ideja kako postaviti jednu ili drugu scenu, već mašta. Upravo ona omogućava pozorištu da se rađa na bilo kom mestu. Pozorište za gledaoca mora da bude gozba na kojoj će se naslađivati slojevitošću značenja, ali istovremeno posedovati svest o njenom ograničenom trajanju i da će svemu doći kraj. |
|
|
|
|
|
|
U kreiranju povoljne atmosfere za kreativan rad, reditelj je bio u potrazi za zaboravljenim osećajima, asocijacijama i slikama koje su pohranjene u njegovoj memoriji. Izuzetak ne predstavlja ni njegova omiljena priča o dimljenim kobasicama u kasno nedeljno veče, jedne jeseni njegovog detinjstva, i može se smatrati jednim od elemenata praistorije "Madagaskara” - više nego prosta alegorija, pojavljuje se kao stvaranje slike detinjeg osećaja koji će reditelja pratiti kroz ceo njegov život. Slučaj je hteo da se ljupke pozorišne metafore rode u trenutku kada senzacije, ne želeći više da ćute, konačno pronalaze otelotvorenje u materijalnom svetu.
U gotovo svakoj epizodi u drami, reditelj nastoji da pronađe neku vrstu perspektive koja će poslužiti kao prozor u svet univerzalnih senzacija. Upošljavajući genijalnu pronicljivost i posmatranje svakodnevnog života, Rimas Tuminas je takođe pokušavao da izdvoji i ono, što sam naziva "glas epohe”. Tokom proba "Madagaskara”, Rimas Tuminas je razvio originalnu filozofiju zvuka: prema rečima samog Tuminasa, sve u našim životima i svetu u kom živimo je prolazno, nestaje i biva zaboravljeno; jedino je zvuk večan. Zvuci "materijalnog” koje je otkrio kompozitor Faustas Latenas su, takođe, od ogromnog značaja u predstavi: takvi su na primer zvuci mora koji prodiru do crkve i prekidaju Pakštasovu službu, piskutavo pevanje seljanki, tiha zvonjava, ili lirska narodna pesma koja rastače komičnost situacija, i na koncu, ovi trenuci tišine u kojima se Prošlost sreće sa Sadašnjošću. U ovom trenutku, oni se ne pojavljuju u izobilju već nastupaju tek kao suptilne aluzije na dramatične sudbine jedne nacije i jednog naroda koje će se obistiniti u drugom delu "Madagaskara”.
Ramune BALEVIČIUTE (Literatura ir menas)
Tokom predstave, Litvanija je neprestano okrenuta u pravcu mora i biva svedena na malu grupu sablasnih čednika ili na ananas, veličine pesnice, ili, na posletku, na dva zapaljena papirna brodića čiji plamenovi bude veliku nadu u milosrđe patriotizma.
Rasa VASINAUSKAITE (7 meno dienos)
"Madagaskar” odiše divljenjem i ljubavlju prema narodu jedne epohe u kojoj je pojedincu bilo omogućeno da živi i veruje u, iako utopističke, predivne i genijalne fantazije. Nalik obmani, ova predstava uspeva da prikaže Litvance u takvom svetlu da je potpuno nemoguće odoleti njihovom šarmu.
Šarune TRINKUNAITE (Lietuvos rytas)
Malo državno pozorište iz Viljnusa spada u najatraktivnije eksperimentalne prostore. Dugo negovana ideja Rimasa Tuminasa da ispriča Utopiju nelegendarnog (a zahvaljujući ovome još interesantnijeg) lika, ministra bez portfelja, teoretičara i putnika Kazysa Pakštasa, Marius Ivaškevičius je transformisao u sopstveni kaleidoskop kreativnog rada. (...) I Ivaškevičiusovoj i Tuminasovoj viziji je zajednička crta pristup Utopiji Kazysa Pakštasa: i jedan i drugi su ponaročito oprezni u primeni ironije kao i preteranog heroizma ili nostalgije.
Indre DAUNYTE (Kulturos barai)
Oslanjajući se na sopstveni recept, Marius Ivaškevičius je uspeo da oživi epohu, ideje i jezik. Ovo je postignuto sažimanjem i naglašavanjem osoba koje su otelotvorenje epohe - u cilju kreiranja slike otadžbine Litvanije gde su svi muškarci zainteresovani samo za državne poslove i sve žene - ni za šta drugo osim za ljubav.
Valdas VASILIAUSKAS (Kulturos barai)
U ovom univerzumu Mariusa Ivaškevičiusa, sigurno režiranom od strane Rimasa Tuminasa, sve je istovremeno i moguće i nemoguće.
Peter JAROLIN (Kurier, Austria)
Sve ono što je u Madagaskaru nacionalno, u isto vreme je i univerzalno. U pozadini različitih šala nalazi se ljudska impotentnost koja se sudara sa realnošću. Pakštas, čiji lik je izvanredno odglumio Ramunas Cicenas je u isto vreme i Til Ojlenšpigel i John the full - značajna kombinacija arhetipa i našeg nesrećnog savremenika. U poređenju sa novim teatrom na koji smo navikli, ova Tuminasova predstava sadrži previše svetla. A u poređenju sa tradicionalnim teatrom - suviše slobode i mašte. Ali, kome je potrebno etiketiranje kada se ovde pojedinac susreće sa vrlo živim, pažljivo razmotrenim i temperamentnim teatrom koji vas ne ostavlja ravnodušnim.
Natalija KAMINSKAJA (Kultura, Rusija) |
|
|
|
.O
r g a n i z a t o r...z
a d r ž a v a...p
r a v o...i
z m e n e...p
r o g r a m a.
|
Copyright
: Sterijino pozorje 1998-2007.
|
|
|
|
|
|
