12. IZLOŽBA POZORIŠNOG PLAKATA I GRAFIČKOG OBLIKOVANJA (2004 - 2006)
Sterijino pozorje
Novi Sad
26. maj - 4. jun 2007.
.
Istorija plakata seže u 1891. godinu kada se u Parizu pojavio prvi savremeni pozorišni plakat autora Tuluza Lotreka. U svojoj burnoj istoriji plakat je doživljavao logičan razvoj. Autori poput Gropijusa, Klea, Moholji-Nađa, Kandinskog uspostavljaju "novu harmoniju": dekorativnost zamenjuje disciplina, arhitektonska stabilnost, konciznost. Razaranja II sv. rata odrazila su se na plakat stagnacijom kvantiteta ali i gubitkom humane note. Posleratno vreme označava vrtoglavi uspon plakata ali je pozorišni plakat, za razliku od komercijalnog i političkog, zadržao tradiciju humanog i duhovno intelektualnog. Autori svetskog plakata (Veseli, Pehr, Majevski, Flečer, Lupin, Vorhol...) provocirali su latentnu snagu domaćih kreatora i učinili da se i na ovom području razvije misija pozorišnog plakata.

..autor plakata Darko VUKOVIĆ

 
Sterijino pozorje pokrenulo je trijenalnu Izložbu pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja 1973. godine vođeno željom da se na jednom mestu prikupe i prikažu pozorišni plakati i programi iz cele zemlje (tada SFRJ) a time omogući što potpuniji uvid u produkciju pozorišnog plakata što je istovremeno najefikasniji vid popularisanja pozorišta uopšte. U prvo vreme izložbe su obuhvatale tzv. klasični pozorišni plakat i program vezan za pozorišnu predstavu, smotru, festival ili manifestaciju, kasnije se dodaje kategorija Celovita grafička slika (vizelni identitet) predstave, pozorišta, festivala i kategorija, a uvođenjem kategorije Idejni projekti (nerealizovani projekti), Sterijino pozorje želelo je da afirmiše najmlađe stvaraoce - uglavnom studente. Mnogi autori plakata na ovoj manifestaciji stekli su ili zadržali ugled i renome koji im pripada: kad je u pitanju teritorija bivše Jugoslavije, to su: Slovenija: Matjaž Vipotnik (vizuelni identitet Sterijinog pozorja), Tomaž Kržišnik, Egon Bavčer, Alenka Vogelnik; Hrvatska: Boris Bućan, Dorian Sokolić, Marin Gozze; BiH: Branko Bačanović, Zdravko Mićanović; Makedonija: Zlatko Panovski, Krste Džidrov; Srbija: Todor Lalicki (vizuelni identitet Ateljea 212), Saveta i Slobodan Mašić (vizuelni identitet Bitefa), Bata Knežević, Vladimir Marenić, Dušan Aranđelović, Ferenc Barat, Laslo Kapitanj, Geroslav Zarić, Radule Bošković, Branislav Dobanovački (Sterijino pozorje). Smanjivanjem granica naše zemlje pozorišni plakat izgubio je samo na kvantitetu ali ne i na kvalitetu. Novo vreme i ubrzani razvoj kompjuterske tehnike donose novu likovnu poetiku i najmlađu generaciju stvaralaca: Atila Kapitanj, Darko Vuković, Grupa "Škart", Marko Stojanović, Tatjana Dukić, Željko Katanić... Na dosadašnjim izložbama učestvovalo je više od 200 izlagača, a prosečan broj izloženih plakata na svakoj izložbi broji preko stotinu. "Pozorišni plakat  je osoben deo pozorišne predstave. On je najpre mamac i obaveštenje, poziv na pustolovinu, a zatim ostatak, trag, često jedini trag te iste prohujale svetkovine. Za onog ko je video predstavu, plakat je "skladištenje uspomena" a za onog koji nije - vrata neodgonetnutog izazova", napisao je reditelj Boro Drašković u uvodniku za izložbu 1982.
.
ZAPISNIK sa sednice Žirija 12. izložbe  pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja, održane 4. maja 2007,  u Novom Sadu,
sa početkom u 10 časova u Muzeju Vojvodine.

Žiri je radio u sastavu:
Boško Ševo, grafički dizajner, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu / predsednik,
Ljuboslav Majera, reditelj, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu,
i Ferenc Barát, grafički dizajner, Barát ART Grafikai Stúdió u Budimpešti.

Žiri je pregledao preko 270 radova, koje je na Izložbu uputilo 100 autora.
Pošto je odabrao radove koji će činiti korpus Izložbe, Žiri je doneo odluku o nagradama:

1) Za štampani pozorišni plakat:
.....I nagrada - Atila KAPITANJ za plakat POKOJNIK (Narodno pozorište Užice)
.....II nagrada - Dušan ARSENIĆ za plakat PROPAST CARSTVA SRPSKOG (AP Abrašević Valjevo)
.....III nagrada - Tatjana DUKIĆ i Vladimir STRAJNIĆ za programski plakat 11. INFANTA (KULTURNI CENTAR NOVOG SADA)

2) Za celovitu grafičku sliku pozorišta ili pozorišne predstave, odnosno za sistematsko negovanje vizuelnog identiteta:
.....I nagrada - Marko STOJANOVIĆ za vizuelni identitet 12. INFANTA (KULTURNI CENTAR NOVOG SADA)
.....II nagrada - Jugoslovensko dramsko pozorište za sistemsko negovanje vizuelnog identiteta

3) Za idejni projekat plakata:
.....I nagrada - Valentina BROŠTEAN za idejni projekat plakata 50. STERIJINOG POZORJA
.....II nagrada - Ivana VASIĆ za idejni projekat plakata  HAMLET
.....III nagrada - Stojan MANČIĆ za idejni projekat plakata IBUŠAR

Žiri je dodelio i specijalno priznanje: Branku BAČANOVIĆU za plakat CIRKUS INFERNO
....................................................................................................................................................Za Žiri, Boško Ševo, s.r., Novi Sad, 4. maj 2007.
..NAGRAĐENI RADOVI / kategorija - štampani pozorišni plakat

 

  
 
I nagrada - Atila KAPITANJ
za plakat POKOJNIK
(Narodno pozorište Užice)
.

 

  
 
II nagrada - Dušan ARSENIĆ
za plakat PROPAST CARSTVA SRPSKOG
(AP Abrašević Valjevo)
 

 

  
 
III nagrada - Tatjana DUKIĆ i Vladimir STRAJNIĆ
za programski plakat 11. INFANTA
(Kulturni centar Novog Sada)
.
..NAGRAĐENI RADOVI / kategorija - celovita grafička slika pozorišta ili pozorišne predstave, odnosno sistematsko negovanje vizuelnog identiteta

 

  
 
I nagrada - Marko STOJANOVIĆ
za vizuelni identitet 12. INFANTA
(Kulturni centar Novog Sada)

 

  
 
II nagrada - JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE
za sistemsko negovanje vizuelnog identiteta
.
     
..NAGRAĐENI RADOVI / kategorija - idejni projekat plakata

 

  
 
I nagrada - Valentina BROŠTEAN
za idejni projekat plakata
50. STERIJINOG POZORJA

 

  
 
II nagrada - Ivana VASIĆ
za idejni projekat plakata
HAMLET
 

 

  
 
III nagrada - Stojan MANČIĆ
za idejni projekat plakata
IBUŠAR
..SPECIJALNO PRIZNANJE
..Radivoje DINULOVIĆ - SLIKE POZORIŠTA

 

  
 
Branko BAČANOVIĆ
za plakat CIRKUS INFERNO
  Sećam se plakata Savremenog pozorišta iz šezdesetih godina prošlog veka, i onih koje je moj otac donosio iz Zenice, Sombora, Varaždina, Skoplja - jednom bojom štampana margina sa znakom teatra pa zatim crni tipografski slog. Sećam se i onih sasvim starih, iz beogradskog Narodnog pozorišta i iz Niša, iz kojih sam o svojoj porodici (Jovan Ćirilov jednom ju je nazvao "pozorišna dinastija") saznao više nego iz priča, pisama ili fotografija. Moj odnos, međutim, prema predstavljanju pozorišta i pozorišnog dela izgrađen je zahvaljujući drugoj "pozorišnoj dinastiji" - porodici Lalicki. Jedan od najuzbudljivijih prizora moga detinjstva otkrivao se kroz prozor trolejbusa na liniji 11, kada bih, putujući prema centru grada, ugledao ogromne slike kojima je Jugoslovensko dramsko pozorište sa Cvetnog trga pozivalo svoju publiku - prekrasne panoe Vladislava Lalickog. A onda, mnogo kasnije, Atelje 212 i rad Todora Lalickog, likovne instalacije, koje su istovremeno bile suptilna urbana scenografija i promotivno sredstvo najvišeg reda. U Ateljeu je, uopšte, negovana izuzetna likovna kultura, gde su izlozi i tretman čitave fasade bili u središtu pažnje: "To je bio ritual. Ljudi su ujutru, dolazeći u bife, išli prvo da vide izloge kao nešto važno, nešto bez čega nema premijere. Svi su u pozorištu mislili o tome kako Atelje izgleda."1 A taj izgled bio je samo deo zalaganja za suštinski novu ideju, koja je "podrazumevala duboko prožimanje sa dugim umetničkim senzibilitetima, prepoznavanje vrednosti koje određuju i kreiraju naše vreme"2. Zato je bilo prirodno da autori plakata, panoa i izloga Ateljea budu Milenko Šerban, Leonid Šejka, Radenko Mišević, Ferenc Barat, Bata Knežević, pa i Aleksa Čelebonović, ali i Stojan Ćelić, Dušan Otašević, Juraj Fabri i Rastko Ćirić, isti oni koji su za to pozorište radili scenografije a ponekad i režirali. Sećam se ponosa s kojim smo, još kasnije, kada sam i ja postao deo Ateljea, odlazili na gostovanja noseći višebojnu grafiku Miće Popovića - plakat velike predstave Mucija Draškića Marija se bori s anđelima. Čemu nas uči, kako bi to rekao Ranko Radović, primer Ateljea 212, kuće koja i danas ogromnu pažnju poklanja komunikacijama svih vrsta, i zašto 12. trijenalnu izložbu pozorišnih plakata i grafičkog oblikovanja najavljujem ovakvim tekstom? Uči nas da ništa u pozorištu nije, i ne može biti, nezavisan element, spoljašnji, ovlašan dekorativni sloj, ako želimo da se zalažemo za uverenja i ideje. Plakati, programi i transparenti, naravno, jesu promotivna sredstva, kao što su (ili bismo želeli da budu) umetnička dela. Ipak, to su istovremeno, i pre svega, naše poruke o ideji, smislu i ulozi pozorišne predstave i pozorišta uopšte - kao institucije i kao umetnosti. Proces stvaranja u pozorištu složen je i celovit, i svako bi pojedinačno sredstvo toj celini moralo pripadati.

1 Todor Lalicki, prema: Tatjana Dadić-Dinulović, Izlog pozorišta i izlog kaopozorište, magistarski rad, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 2007, str. 111.
2 Irina Subotić, Likovna umetnost u Ateljeu212, Zbornik "Premladi za pedesete", Atelje 212, Beograd, 2006, str. 232.
.
  P R A V I L A
.
Sterijino pozorje
Zmaj Jovina 22/I, 21000 Novi Sad
Republika Srbija		 Tel.: + 381 21 527 255...Fax: + 381 21 6615 976
e-mail: pozorje@eunet.yu
www.pozorje.org.yu
.O r g a n i z a t o r...z a d r ž a v a...p r a v o...i z m e n e...p r o g r a m a.
Copyright : Sterijino pozorje 1998-2007.