LAKI, srećno nesrećni otac mnogih marioneta

LILI, majka s najstarijim zanatom u rukama

MALA, mala i željna ljubavi

TRIKI, naoružani deziluzionista

Policajac

Veliki uspeh makedonskih glumaca na 12. međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci (Hrvatska)
Na upravo završenom 12. međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci, u konkurenciji 11 predstava iz Hrvatske, Mađarske, Srbije i Crne Gore, Letonije, Makedonije, Slovenije, Belgije i Rumunije, makedonski glumci poneli tri nagrade:
Jovica Mihajlovski za ulogu Lakija u predstavi Druga strana (produkcija Dramski teatar i Teatar fest, Skoplje) - nagrada za najbolju mušku ulogu i
Nikola Ristanovski za ulogu Grita u predstavi Nigde nikog nema Edvarda Bonda u režiji Egona Savina i produkciji Crnogorskog narodnog pozorišta Podgorica - nagrada za najbolju mušku ulogu (ex aequo)
Kamka Tocinovski za ulogu Male u predstavi Druga strana - nagrada za najbolju mladu glumicu

Druga strana je priča o četvoro ljudi jedne večeri u jednom lokalu i o onom što se među njima dešava, a dešava se sve, od seksa do smrti. Tema je unekoliko apokaliptična, a poenta, rekao bih, nije lokalna već globalna ...
Dejan DUKOVSKI

Dejan Dukovski / Biografija
Jedan od najboljih makedonskih dramskih pisaca mla]e generacije koji je tako]e vrlo uspešan i na polju scenaristike. Njegova drama Bure baruta, koja je premijerno izvedena 1996. u Makedonskom narodnom pozorištu u Skoplju, postigla je evropski uspeh i požnjela mnoge nagrade na svetskim festivalima, i kao pozorišna predstava i kao film.
Dejan Dukovski je ro]en u Skoplju 1969. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju kod profesora Gorana Stefanovskog. Radio kao dramaturg na Televiziji Makedonija a 1993. postaje asistent na FDU, odeljenje za film i televizijski scenario. Godinu 1994. provodi u Americi, gde je stipendista programa "ArtsLink". Od 1998. je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti.
Njegov prvi dramski tekst Balkanska izeden je 1987. na sceni Narodnog pozorišta u Štipu, drama Balkanski vampir otvorila je 1989. festival Mlado otvoreno pozorište u Skoplju. Godine 1991. napisao je lutka-igru za decu Roda Šiljan, a 1992. u Velesu i Skoplju izvedena je njegova drama Džin i sedam patuljaka. Drama Balkan nije mrtav bila je 1993. premijerno izvedena u Bitoli, a potom u;estvovala na Bitefu. Drama Mamu mu jebem ko je prvi počeo, premijerno izvedena u Makedonskom narodnom pozorištu u Skoplju 1997, iste godine osvojila je Grand pri Bitefa, uspešno izvedena na Bonskom bijenalu i otvorila je festival MESS u Sarajevu, 1998. godine.
Dejan Dukovski vrlo uspešno se bavio prevođenjem (Žena Edvarda Bonda) i filmskom scenaristikom, Svetlo sivo, za studentski omnibus koji je nastao u koprodukciji FDU i produkcijske kuće "Pegaz".
Dramski tekst Bure baruta, napisan 1995/96. preveden je na nemački, engleski, poljski, srpski, hrvatski, holandski, švedski, mađarski, ruski i objavljen u brojnim časopisima u Makedoniji i inostranstvu.
Drama je postavljena u Beogradu (Jugoslovensko dramsko pozorište), Hagu (Der national Toonel), Atini (Theatro Amore), Stokholmu (Theater Tribunalen), Getingenu (Junges Theater), Helsinkiju (Virus Theater), u Francuskoj (Comedie de Saint Etiene), Los Aneđelesu (Timescape Arts Group), Londonu (Gate Theater), Zagrebu (Kerempuh), Beču (mbh Theater), Gracu (Schauspielhaus), Tokiju...
Za reditelja Gorana Paskaljevića, Dejan Dukovski piše filmsku adaptaciju Bure baruta a film je snimljen u francusko-nemačkoj-tursko-makedonsko-SCG koprodukciji i osvojio brojne nagrade na festivalima u Bitoli (Bronzana kamera 300), Antaliji i Haifi (Grand pri), Veneciji (FIPRESCI nagrada kritike) otvorio je festival u Solunu i festival Alpe-Adria u Trstu.
Dejan Dukovski je autor scenarija za film Buka u glavi po romanu Draga Jančara, u režiji Andreja Kosaka.

Bez velikih strasti, bez značajnih događaja, s facinantnim dijalogom kroz desetak scena, Dukovski, kao nekakav nemilosrdno grubi Čehov, na početku 21. veka, uspeva da izrazi neizrecivo i da dosegne veselu tragičnost naše propasti. Scene ne idu hronološki, zbivanja su ponekad prikazana iz dva aspekta u istom vremenskom okviru... Likovi nose, u izvesnom smislu, simbolična imena, i za razliku od drugih drama Dukovskog (Bure baruta, MMJ ko je prvi počeo, Balkan nije mrtav), oni ovde trpe nepopravljive posledice onoga što se prethodno, na nekom drugom mestu, već desilo...
Slobodan UNKOVSKI

Slobodan Unkovski / Biografija
Rođen 1948. u Skoplju. Diplomirao režiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi prof. Vjekoslava Afrića. U periodu 1971-1981. bio reditelj i umetnički direktor Dramskog teatra u Skoplju, docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju (1983-1987), u okviru Fulbrajtove stipendije predavao režiju na Univerzitetu u Njujorku (1987/88), a na Harvard univerzitetu, Kembridž, MA USA predavao glumu i režiju (1988/89). Tokom 1990. Artist-in-Residence u Američkom repertoatskom pozorištu u Kembridžu, MA USA i u Narodnom pozorištu, Atina. U periodu 1996-1998. ministar za kulturu u Vladi Republike Makedonije. Sada je profesor glume i režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i vodi postdiplomske studije režije.
Predstave u režiji Slobodana Unkovskog učestvovale su na brojnim evropskim pozorišnim festivalima: Hrvatski Faust S. Šnajdera na Teatru nacija u Nansiju 1984, Bure baruta D. Dukovskog na Bonskom bijenalu 1996, Šine Milene Marković na Bijenalu u Visbadenu 2004, tri puta učestvovao na Bitefu (1975, 1980, 1991), na međunarodnim pozorišnim festivalima u Karakasu (Venecuela), Bogoti (Kolumbija), Ćividale (Italija), Londonu (Velika Britanija), Letnjem festivalu u Hamburgu, Dubrovačkim ljetnim igrama, Splitskom ljetu.
Na Sterijinom pozorju gostovao 11 puta i osvojio pet Sterijinih nagrada
1975: Jane Zadrogaz, G. Stefanovski, (Vanredna Sterijina nagrada za najbolju predstavu)
1980: Divlje meso, G. Stefanovski (Vanredna Sterijina nagrada za režiju)
1983: Hrvatski Faust, S. Šnajder (Sterijina nagrada za režiju)
1985: Srećna nova 1949! G. Mihić (Sterijina nagrada za režiju)
1990: Kula vavilonska, G. Stefanovski (Sterijina nagrada za režiju)
Najvažnije pozorišne režije:
Druga strana Dejana Dukovskog, Dramski teatar, Skoplje
Četvrta sestra Januša Glovackog, Narodno pozorište, Atina
Galeb A. P. Čehova, JDP, Beograd
Zimska bajka V. Šekspira, Američko repertoarsko pozorište, Kembridž, USA
Tetovirane duše G. Stefanovskog, Teatar na Maloj Broni, Moskva
Kavkaski krug kredom B. Brehta, Američko repertoarsko pozorište, Kembridž, USA
Per Gint H. Ibzena, Slovensko narodno gledališče, Ljubljana
Sarajevo G. Stefanovskog, međunarodna koprodukcija (Švedska, Belgija, Nemačka)
Pozorišne iluzije P. Korneja, JDP, Beograd
Divlje meso G. Stefanovskog, Dramski teatar, Skoplje
Bure baruta D. Dukovskog, JDP Beograd
Mizantrop Molijera, SNG Ljubljana

Pisac / Kritika
...Dukovskog znamo kao majstora fragmentarnosti i onoga ko dekonstruiše balkanski ideološki diskurs/diskurse. Njemu nije teško da vas zavodi postmodernističkim citatima dok vam na suptilna pitanja daje agresivne odgovore. Takav je, uostalom, svet. I u svom novom tekstu on istražuje istu stvaralačku opsesiju: otkriva haos i propadanje u grču marginalizovanih jedinki koje čeznu za ljubavlju. Opet ćete naći citate i pozorišnih formi i popularne kulture. Ipak, nekoliko postupaka u ovom tekstu ukazuju na dostignutu zrelost (koja, izgleda, kasni iza slave - možda samo zato da bi je pretrajala!?). Druga strana je prvi tekst Dukovskog s malim brojem likova, skrojen prema zlatnim merama za pravljenje dramske priče, a ipak vešto "izmešten" simultanom radnjom i živim (iako i nekad nepotrebno vulgarnim) dijalozima. Iako se pominje skorašnji rat, hvala Bogu - ne tvrdi se da je to neki od balkanskih. Znači, Dukovski nam konačno daje šansu da globalno promišljamo zlo i očajanje.
Ivan DODOVSKI (Nedostižni objekti strasti, Utrinski vesnik, Skoplje)

Reditelj / Kritika
Predstava je zasnovana na nekoliko umreženih paralelnih priča, kao da se objedinjavaju vreme i perspektiva svakog od učesnika, posebno i međusobno.
Paralelne scene reditelj Unkovski gradi na veoma vešt način (slično kao i u predstavi Bliže). Ono što se desilo prvom paru likova dešava se i preneseno s druge strane, s drugim parom. Među svim likovima uspostavljaju se veze. Laki i Lili, Triki i Mala, Lili i Mala, Triki i Laki. Uzajamne reakcije imaju za cilj da spletu radnju u igri s vremenom (nema početka i nema kraja). Režija sledi tekst, ali, razume se, ima svoj pažljivo odabran koncept. Sve "druge strane" smeštene u predstavu reditelj je umrežio u precizno izgrađenu scensku konstrukciju. Priča u početku izgleda jednostavno. Ljubav, rat, silovanje i stradanje. Potom se ona razvija u dve, dve u četiri itd. Predstava počinje dvema uporednim scenama seksa u toaletu. Potom svaki od likova gradi svoju stranu priče. Iz jedne od scena s Lakijem i Lili prelazi se na radnju s Malom i Trikijem, a svaka se posebno dalje razvija. Zbivanja u jednoj sceni kao čvor vezuje pojava Policajca, koji potom otvara i sledeću scenu početnom konverzacijom među likovima, s replikom: "Policijska država."
Ana STOJANOSKA (Vešte paralelne scene i definisani likovi, Dnevnik, Skoplje)

Gluma / Kritika
Četiri lika mogu se, zapravo, smatrati jednim multiplikovanim likom; sve ih definiše ista strelica želje - traže ljubav. Nezavisno od različitih atributa koje im pripisuje, Dukovski ne gradi od njih razvijene karaktere. U suštini, na delu je nekakva strategija prigušivanja likova. Umesto da se otkriva, pri prelasku iz jednog u drugo stanje, lik se prikriva, prolazeći kroz nepromenljivu "dolinu smrtnih senki". Kao da se ovi likovi plaše da će ugroziti sebe ako se ogole u svom egoizmu. Zato im oni "s druge strane" postaju nedosežni objekti strasti sa kojima nema dodira, već samo beskrajnih činova emotivnog povređivanja i fizičkog nasilja.
Ivan DODOVSKI (Nedostižni objekti strasti, Utrinski vesnik, Skoplje)

Irena Ristić... još jednom nas je uverila u svoj raskošni talenat i širok izražajni potencijal... Svoju ulogu oblikovala je veoma kompleksno i s visokim stepenom transformacije. Kultivisano osećanje modernog, to jest lucidnost moderne glumačke ekspresije, ona je pokazala u svakom detalju, u svakom gestu, i umnogome je zaslužna što je glumačka slika predstave bila uistinu izvanredna! Da budemo svedoci zrele, snažne glumačke predstave, nije ništa manje doprineo ni muški glumački duo - Jovica Mihajlovski i Toni Mihajlovski, (...). U njihovim kreacijama mogao se osetiti bogati spektar unutrašnjih vibracija, koji na veoma neposredan, sugestivan i višeslojan način doseže do unutrašnjeg ritma sadržanog u tekstu. Veoma karakterističan i za jednog i za drugog Mihajlovskog bio je stvaralački pristup tumačenju poverenih likova, uz pridavanje sopstvene, prepoznatljive boje i osobenog individualnog pečata... Mlada glumica Kamka Tocinovski... č ini se da je svoj najviši kreativni domet postigla upravo u ovoj predstavi, gradeći lik mlade devojke s dna života...
Ivan IVANOVSKI (Impresivna glumačka igra, Vreme, Skoplje)